Evropa je trenutno usred toplotnog talasa. Očekuje se da će se Italija, posebno, suočiti sa velikom vrućinom, sa predviđenim temperaturama od 40℃ do 45℃. Postoji čak i šansa da bi trenutni evropski temperaturni rekord od 48,8 ℃, postavljen na Siciliji 2021. godine, mogao biti nadmašen.
Visoke temperature proširile su se i na druge zemlje južne i istočne Evrope, uključujući Francusku, Španiju, Poljsku i Grčku. Vrućina će zakomplikovati planove putovanja onima koji idu na popularne destinacije za odmor širom regiona.
Toplotni talasi, koji se definišu kao produženi periodi izuzetno toplog vremena na određenoj lokaciji, mogu biti izuzetno opasni. Evropa je iskusila svoj priličan udeo u razornim toplotnim talasima u prošlosti.
2003. toplotni talas je zahvatio Evropu i odneo živote preko 70.000 ljudi. Zatim, 2022. godine, još jedan toplotni talas pogodio je Evropu, što je rezultiralo smrću skoro 62.000 ljudi.
Trenutni toplotni talas izaziva anticiklon po imenu Kerber po troglavom psu čudovištu koji čuva kapije podzemnog sveta u grčkoj mitologiji. Anticiklon — ili sistem visokog pritiska — je normalna meteorološka pojava u kojoj ponirući vazduh iz gornje atmosfere dovodi do perioda suvog i staloženog vremena sa ograničenim formiranjem oblaka i malo vetra.
Sistemi visokog pritiska imaju tendenciju da se sporo kreću, zbog čega traju danima, ili čak nedeljama. Često postaju polutrajne karakteristike na velikim površinama zemlje. Kada se sistemi visokog pritiska formiraju nad vrućim zemljištem, u regionima kao što je Sahara, stabilnost sistema generiše još više temperature jer se već topli vazduh još više zagreva.
Na kraju, anticiklon će oslabiti ili se pokvariti i toplotni talas će doći do kraja. Prema Italijanskom meteorološkom društvu, očekuje se da će toplotni talas Kerbera potrajati oko dve nedelje.
Sistemi visokog pritiska, poput onog koji trenutno pogađa Evropu, poslednjih godina se šire ka severu. Teško je pripisati jedan događaj, kao što je toplotni talas, direktno klimatskim promenama. Ali kako temperature nastavljaju da se zagrevaju, vidimo promene u obrascima atmosferske cirkulacije koje mogu dovesti do povećanog pojavljivanja ekstremnih temperatura i suše u Evropi.
Istraživanje Međuvladinog panela za klimatske promene potvrđuje ovaj trend. Njegovi podaci pokazuju povećanje učestalosti i magnitude ekstremnih vremenskih događaja od 1950-ih. Odvojena analiza evropskih toplotnih talasa otkrila je sve veću težinu takvih događaja u poslednje dve decenije.
U leto 2022. južna Evropa je doživela više temperature nego što je to uobičajeno za to doba godine. U Španiji, Francuskoj i Italiji dnevne maksimalne temperature prelaze 40°C. Služba EU za klimatske promene Kopernik pripisala je ove neuobičajeno vruće uslove klimatskim promenama i sugerisala da će takvi događaji verovatno postati češći, intenzivniji i trajati duže u budućnosti – što ukazuje na zabrinjavajući trend koji bi se mogao nastaviti i ove godine.
Toplotni talasi i ekstremne temperature utiču na zdravlje ljudi na više načina. Ova stanja mogu izazvati toplotni udar, što dovodi do simptoma kao što su glavobolja i vrtoglavica. Dehidracija koja je rezultat vrućine takođe može uticati na respiratorni i kardiovaskularni učinak.
Već je bilo izveštaja o zdravstvenim incidentima u Evropi tokom toplotnog talasa koji je u toku. Poginuo je italijanski radnik na putu, a zabeleženi su brojni slučajevi toplotnog udara širom Španije i Italije.
Italijansko ministarstvo zdravlja savetovalo je stanovnike i posetioce u pogođenim oblastima da preduzmu mere predostrožnosti kao što su izbegavanje sunca tokom najtoplijeg dela dana, zadržavanje hidratacije i izbegavanje konzumacije alkohola.
Ali efekti toplotnih talasa prevazilaze zdravlje pojedinca. One imaju i šire društvene i ekonomske posledice. Ekstremna toplota može oštetiti površine puta, pa čak i izazvati kopčanje železničkih šina.
Toplotni talasi takođe mogu dovesti do smanjene dostupnosti vode, utičući na proizvodnju električne energije, navodnjavanje useva i snabdevanje vodom za piće. 2022. godine, velika vrućina značila je da francuske nuklearne elektrane nisu mogle da rade punim kapacitetom jer su više temperature reke i nizak nivo vode uticali na njihovu sposobnost hlađenja. Istraživanja pokazuju da je ekstremna vrućina već imala negativan uticaj na ekonomski rast u Evropi, snizivši ga i do 0,5% tokom protekle decenije.
Kako temperature budu nastavile da rastu, toplotni talasi će postati sve jači. Od ključnog je značaja da vlade širom sveta preduzmu brze i odlučne mere da odmah smanje emisije gasova staklene bašte.
Međutim, važno je napomenuti da čak i kada bismo danas potpuno zaustavili globalnu emisiju gasova staklene bašte, klima bi se i dalje zagrevala. To je zbog toplote koju okeani već apsorbuju i zadržavaju. Iako možemo da usporimo stopu globalnog zagrevanja, posledice klimatskih promena će se i dalje osećati u budućnosti.
