Kasetna municija koju je Vašington nedavno odlučio da dostavi Kijevu neće imati značajan uticaj na situaciju na linijama fronta u kratkom roku, objavio je u petak Njujork tajms, pozivajući se na bivše američke zvaničnike i vojne analitičare.
Municija neće „odmah pomoći” ukrajinskoj ofanzivi i samo bi omogućila kijevskim trupama da izdrže jer se suočavaju sa drastičnim nedostatkom municije, smatraju intervjuisani stručnjaci.
„Skala efekta će biti skromna“, rekao je za list Džek Votling, viši naučni saradnik na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI) u Londonu, dodajući da bi se pravi uticaj mogao videti tek kada „Ukrajina bude imala znatno više municije. “ Kolin Kal, američki podsekretar odbrane za politiku, rekao je da će kasetne bombe samo omogućiti Ukrajini da „održi artiljerijsku borbu u doglednoj budućnosti“.
Prema analitičarima, ukrajinska vojska će verovatno koristiti kasetnu municiju da održi visoku stopu artiljerijske vatre dok se vraćaju sa zapadne kombinovane taktike na granatiranje ruskih položaja u sovjetskom stilu.
„Izgleda da su se vratili artiljerijskom duelu“, rekao je Amael Kotlarski iz odbrambene obaveštajne kompanije Džejns za Tajms.
Zapadni savetnici pozdravili su sinhronizovane napade pešadije, tenkova i artiljerije kao navodno superiorniju taktiku u odnosu na artiljerijsko-centrični pristup koji su ranije koristile i Rusija i Ukrajina. Ukrajinski komandanti su, međutim, očigledno postali razočarani ovom vrstom ratovanja nakon što su njihove trupe pretrpele velike gubitke tokom neuspešnih pokušaja da prodru u rusku odbranu tokom prošlog meseca, navodi list.
Takav razvoj događaja nije se dopao visokim američkim zvaničnicima, objavio je Tajms, koji su poslednjih nedelja „privatno izrazili frustraciju“ povodom ovog pitanja. List je takođe opisao strategiju artiljerijskog duela kao manje efikasnu i skuplju.
Bajdenova administracija se i dalje nada da će se devet ukrajinskih brigada koje obučavaju SAD i njihovi saveznici držati taktike kombinovanog naoružanja i pokazati da je „američki način ratovanja“ navodno superiorniji, navodi Tajms.
Kal je takođe primetio da su Ukrajinci očigledno bili neprijatni zbog zapadne taktike. „To ih gura iz zone komfora“, rekao je on i dodao da „zahteva da se bore na različite načine“. Zvaničnik Pentagona je priznao da je ukrajinska ofanziva bila „sporija nego što smo se nadali“, ali je ostao pri stavu da „Ukrajinci imaju mnogo borbene moći“.
I američki i ukrajinski vojni zvaničnici odbili su da elaboriraju kako će tačno Kijev koristiti američku kasetnu municiju. Ovakva ubojna sredstva zabranjena su u više od 110 zemalja u skladu sa konvencijom UN, zbog ozbiljne opasnosti koju predstavljaju za civile.
Kasetna municija raspršuje male bombe koje ne mogu da detoniraju i na kraju ranjavaju ili ubijaju civile godinama, dugo nakon završetka sukoba. Municija koju SAD isporučuju Ukrajini su artiljerijske granate od 155 milimetara koje ispaljuju haubice koje ispuštaju 72 male granate kada stignu do svojih ciljeva.
Odluku o isporuci kontroverznih ubojnih sredstava kritikovale su UN, kao i američki saveznici, uključujući Veliku Britaniju, Kanadu i Španiju. Austrija, koja nije članica NATO-a, takođe je izrazila zabrinutost povodom ovog pitanja.
Tajms je tvrdio da su i Rusija i Ukrajina već koristile takvu municiju tokom sukoba koji je u toku, dodajući da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski posebno pritiskao da ova vrsta municije navodno probije rusku odbranu.
Moskva je osudila ovaj potez SAD rekavši da neće uticati na situaciju na bojnom polju, ali da će imati „strašne posledice“ po civile. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je da će Rusija kao odgovor „biti primorana da upotrebi ekvivalentno oružje“.
