Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Virdžiniji otkrili su način da identifikuju trudnice sa rizikom od preeklampsije, ozbiljnog poremećaja koji karakteriše visok krvni pritisak i disfunkcija bubrega što može dovesti do preranog porođaja, napadaja, pa čak i smrti. Komplikacije ovog stanja su drugi vodeći uzrok smrti majki širom sveta.
Naučnici UVA, predvođeni dr Čarlsom E. Čalfantom, otkrili su da mogu da predvide rizik od preeklampsije ispitivanjem lipida (masti) u krvi žena tokom trudnoće. Istraživači kažu da njihov nalaz otvara vrata jednostavnim testovima krvi za skrining pacijenata.
Nadalje, pristup je funkcionisao bez obzira da li su žene bile na terapiji aspirinom, koji se obično prepisuje ženama za koje se smatra da su u opasnosti.
„Kliničari su tražili jednostavne testove da predvide rizik od preeklampsije pre nego što se pojave simptomi. Iako je poznato da se promene u nekim nivoima lipida u krvi javljaju kod preeklampsije, one nisu prihvaćene kao korisni biomarkeri. Naša studija predstavlja prvu sveobuhvatnu analizu vrsta lipida , što daje poseban profil povezan sa razvojem preeklampsije“, rekao je Chalfant, sa Odeljenja za hematologiju i onkologiju Medicinskog fakulteta i Odeljenja za biologiju ćelije.
„Lipidni ‘potpis’ koji smo opisali mogao bi značajno poboljšati sposobnost identifikacije pacijenata kojima je potreban preventivni tretman, kao što je aspirin, ili pažljivije praćenje ranih znakova bolesti kako bi se lečenje moglo započeti na vreme.“
Preeklampsija pogađa do 7% svih trudnoća. Simptomi se obično pojavljuju nakon 20 nedelja i uključuju visok krvni pritisak, probleme sa bubrezima i abnormalnosti u zgrušavanju krvi. Stanje je povezano sa opasnim komplikacijama kao što su disfunkcija bubrega i jetre i napadi, kao i doživotno povećan rizik od srčanih bolesti za majke. Procenjuje se da 70.000 žena širom sveta umre od preeklampsije i njenih komplikacija svake godine.
Lekari obično preporučuju niske doze aspirina za rizične žene, ali on deluje za samo oko polovine pacijenata i treba ga započeti u prvih 16 nedelja trudnoće – mnogo pre nego što se pojave simptomi. Zbog toga je još važnije rano identifikovati žene u riziku i bolje razumeti preeklampsiju uopšte.
Chalfant i njegov tim želeli su da pronađu „biomarkere“ – biološke indikatore – u krvi trudnica koji bi mogli otkriti njihov rizik od razvoja preeklampsije. Ispitivali su uzorke krvne plazme prikupljene od 57 žena tokom prve 24 nedelje trudnoće, a zatim su pogledali da li su žene razvile preeklampsiju. Istraživači su otkrili značajne razlike u „bioaktivnim lipidima“ u krvi žena koje su razvile preeklampsiju i onih koje nisu.
Ovo bi, kažu istraživači, trebalo da omogući lekarima da stratifikuju rizik od razvoja preeklampsije kod žena merenjem promena lipida u njihovoj krvi. Promene predstavljaju važan „lipidni otisak prsta“, kažu naučnici, koji bi mogao biti koristan alat za identifikaciju, prevenciju i bolje lečenje preeklampsije.
„Primena naše sveobuhvatne metode profilisanja lipida na rutinsku akušersku negu mogla bi značajno da smanji morbiditet i mortalitet majki i novorođenčadi“, rekao je Chalfant. „To predstavlja primer kako bi personalizovana medicina mogla da se pozabavi značajnim izazovom javnog zdravlja.“
Nalazi su objavljeni u Journal of Lipid Research.
