Istraživači iz Univerzitetske bolnice Hajdelberg i Univerziteta u Lucernu, kao i međunarodni naučnici, predstavnici pacijenata i evropska udruženja za rak, udružili su naučne podatke i svoje stručno znanje o hirurškom lečenju limfnih čvorova kod raka dojke. Preporuke imaju za cilj da izbegnu nepotrebno uklanjanje limfnih čvorova i poštede pacijente hroničnog limfedema. Nalazi su objavljeni u časopisu otvorenog pristupa eClinicalMedicine.
Preoperativna hemoterapija za rak dojke može značajno smanjiti veličinu tumora i metastatske limfne čvorove do trenutka kada se izvrši operacija. Kao rezultat, operacija dojke ima potencijal da izbegne potpunu eksciziju aksilarnih limfnih čvorova i smanji rizik od uznemirujućih neželjenih efekata kao što je limfedem na rukama.
Multidisciplinarni konzorcijum evropskih društava za rak, međunarodnih medicinskih institucija sa učešćem u Hajdelbergu i predstavnika pacijenata, bavio se izazovima kliničkog upravljanja aksilarnim limfnim čvorovima u ranom raku dojke. Vodeći stručnjaci su glasali o svim važnijim pitanjima i formulisali preporuke za kliničku primenu.
Ukupno je razvijeno pet radnih paketa, prateći pacijentovo putovanje od dijagnoze do lokalne aksilarne terapije i adresirajući specifične kliničke scenarije.
„Prednosti preoperativne hemoterapije kod raka dojke nisu uvek u dovoljnoj meri realizovane. Objavljeni podaci opisuju da se mastektomije i potpuno uklanjanje limfnih čvorova i dalje rade prečesto. Redukovano hirurško uklanjanje limfnih čvorova se samo delimično sprovodi čak i uz dobre preoperativne rezultate“, navodi prof. Dr Peter Dubski, šef Centra za dojke u Hirslanden klinici Sveta Ana u Lucernu, titularni profesor na Univerzitetu u Lucernu i glavni istraživač konzorcijuma.
„Uklanjanje manjeg broja limfnih čvorova u aksili smanjuje rizik od oštećenja limfne drenaže iz ruke“, rekao je on. Kako bi dopunila postojeće smernice, međunarodna radna grupa je stoga kreirala novi medicinski koncept sa praktičnim preporukama za sprečavanje nepotrebnog hirurškog uklanjanja limfnih čvorova koji se mogu brzo integrisati u kliničku praksu“, rekao je dr Andre Pfob iz Univerzitetske bolnice u Hajdelbergu (UKHD) i zajednički prvi autor publikacije sa dr Orit Kaidar-Person iz Tel Aviva, Izrael.
Na konferenciji u Lucernu u septembru 2022. bilo je moguće postići jedinstvo u prethodno kontroverznoj debati i razviti dalekosežan praktični vodič. Stručnjaci koji su učestvovali glasali su za 72 izjave i postigli konsenzus (slaganje od 75% ili više) u 52,8%, većinu (slaganje od 51% prema 74%) u 43,1% i bez odluke u 4,2%.
„Prema rezultatima glasanja, snimanje i standardizovana patologija limfnih čvorova trebalo bi da budu preduslov za planiranje lokalne i sistemske terapije kod pacijenata sa karcinomom dojke. Uklanjanje svih aksilarnih limfnih čvorova moglo bi se zameniti ciljanim uklanjanjem nekoliko limfnih čvorova, kao npr. kontrolnih limfnih čvorova, u većini scenarija o kojima se razgovaralo u konzorcijumu“, rekao je dr Pfob, sumirajući rezultate.
„Ishod operacije limfnih čvorova ima složene implikacije za naknadno zračenje i hemoterapiju ili hormonsku terapiju. One treba da budu prilagođene pojedinačnom pacijentu.“ Da bi se pratio uspeh preporuka za pojedine žene, rizik od ponovnog pojavljivanja raka i neželjenih efekata se evidentiraju i procenjuju.
Rezime preporuka se zove „Lucern Toolbok“. Projekat je sponzorisala Hirslanden Klinika Sveta Ana u Lucernu. Prvo izdanje The Lucerne Toolbok objavljeno je već 2021. godine, koje se bavilo pitanjem mastektomije.
