Pacijenti koji se bave laganim vežbama dok su na dijalizi su fizički spremniji i ređe su primljeni u bolnicu od onih koji to ne čine. Ovo su nalazi velike studije koju je sproveo konzorcijum na čelu sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu (TUM). Istraživači veruju da bi programe vežbanja trebalo ponuditi pacijentima na dijalizi kao standard.
Oko 80.000 ljudi u Nemačkoj ima tako teško oštećenu funkciju bubrega da im je potrebna dijaliza nekoliko puta nedeljno. Mnogi takođe pate od dodatnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes i bolesti srca. „Ograničenja koja nameću ove bolesti i vreme potrebno za dijalizu često znače da se oboleli malo bave fizičkim vežbama. Hteli smo da to promenimo“, kaže Martin Hale, profesor preventivne i rehabilitacione sportske medicine na TUM-u.
Približno 1.000 pacijenata u 21 dijaliznom centru u Nemačkoj učestvovalo je u studiji, koja je objavljena u NEJM Evidence. „Postavili smo jednu od najvećih svetskih studija o fizičkoj aktivnosti u kontekstu specifičnih bolesti“, kaže Martin Hale. Podaci od pružalaca zdravstvenog osiguranja su konsultovani kako bi se osiguralo da je grupa učesnika reprezentativna za pacijente na dijalizi u Nemačkoj u pogledu aspekata kao što su starost, pol i opšte zdravlje.
Tokom perioda od 12 meseci, polovina učesnika studije završila je prateće sesije vežbi najmanje jednom, a idealno tri puta nedeljno uz dijalizu, dok su ostali bili podvrgnuti samo medicinskom nadzoru. Ove sesije su uključivale 30 minuta treninga izdržljivosti sa cikloergometrom u krevetu i još 30 minuta vežbi sa tegovima, trakama otpora i loptama. Vežbe su bile prilagođene sposobnostima svakog pacijenta. Vežbajte tokom dijalize u centru za dijalizu u Cvikauu, Nemačka
Posle godinu dana, zdravlje aktivnih učesnika studije značajno se poboljšalo. Ovo je uključivalo više ponavljanja u jednominutnom testu sedeći i stojeći i hodanje dalje za šest minuta nego na početku studije. U kontrolnoj grupi ove vrednosti su bile čak niže na kraju perioda istraživanja nego na početku.
„Ova vrsta standardizovanog testiranja možda se ne čini da posebno odražava svakodnevni život“, kaže Martin Hale. „Međutim, rezultati pokazuju opipljiva poboljšanja u kvalitetu života i autonomiji. Na primer, učesnici su mogli da ustanu sa stolice kod kuće bez pomoći, što nije uvek bio slučaj pre toga.“
Postoje i drugi znaci pozitivnih efekata programa obuke: učesnici koji su završili redovne treninge proveli su u bolnici u proseku dva dana tokom studije, u poređenju sa prosečno pet dana za kontrolnu grupu.
„Po mom mišljenju, rezultati govore sami za sebe“, kaže Martin Hale. „Uspeli smo da poboljšamo zdravlje učesnika i da smanjimo troškove zdravstvenog sistema uz relativno male troškove. Podaci istraživača sugerišu da bi troškovi personalizovane obuke bili oko 25 evra po sesiji po osobi.
Konzorcijum DiaTT (Dialisis Training Therapi) podneo je konačni izveštaj Zajedničkom saveznom komitetu (Gemeinsamer Bundesausschuss—G-BA), koji je finansirao studiju preko svog Fonda za inovacije (Innovationsfonds). Ovaj komitet će na kraju odlučiti da li se ova obuka nudi svim pacijentima na dijalizi sa zakonskim zdravstvenim osiguranjem u Nemačkoj.
„Nadam se da će naš program vežbanja postati standard u zakonskom zdravstvenom osiguranju“, kaže Martin Hale. „Naša studija pokazuje koliko je važno usvojiti holistički pogled na zdravlje, posebno kada su u pitanju stariji i iznemogli pacijenti. Iako je visokotehnološka medicina važna, ona svoj puni potencijal može ostvariti samo u kombinaciji sa drugim oblastima, kao što je preventiva. lek.“ Učesnici studije će se i ubuduće pratiti kako bi pomogli istraživačima da saznaju više o efektima vežbanja na duži rok.
