Crni stanovnici koji žive u veoma segregiranim naseljima značajno su skratili životni vek, izvještava nova studija Northvestern Medicine objavljena 14. jula u JAMA Health Forumu.
U poređenju sa stanovnicima koji žive u manje segregiranim pretežno belim četvrtima, očekivani životni vek ljudi u visoko segregiranim područjima je u proseku četiri godine kraći, pokazalo je istraživanje.
Ukazivanjem na značajne razlike u očekivanom životnom veku po komšiluku, studija kvantifikuje kako stambena segregacija može doprineti rasnim zdravstvenim nejednakostima na osnovu toga gde neko živi. Ne samo da su životi bili kraći, studija je takođe otkrila da stanovnici u segregiranijim oblastima imaju veću vjerovatnoću da nemaju fakultetsko obrazovanje, da žive ispod federalne granice siromaštva i da budu nezaposleni. Ove osobine jednim delom predstavljaju društvene determinante zdravlja.
„Uobičajena fraza je ‘vaš poštanski broj je važniji od vašeg genetskog koda'“, rekao je autor odgovarajuće studije dr Sadiia Khan, vanredni profesor kardiologije i epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northvestern Feinberg i lekar severozapadne medicine. „Na širem nivou, naučili smo mnogo o zdravstvenim posledicama štetnih društvenih determinanti zdravlja, ali smo pokušavali da bolje razumemo na lokalnom nivou koje su implikacije rasne segregacije na očekivani životni vek.
Iako su prethodna istraživanja ispitivala očekivani životni vek među rasno segregiranim populacijama po državi i okrugu, ova studija je prva koja analizira očekivani životni vek po komšiluku.
Prema istraživačima, njihovi nalazi naglašavaju dugotrajan i uporan uticaj stambene segregacije koju održavaju diskriminatorne prakse stanovanja, kao što je crvena linija. Autori su takođe rekli da je to objašnjeno povezanim socioekonomskim nedostacima, koji zahtevaju analizu na nivou susedstva.
„Gledajući ovo na nivou države ili okruga, često ne shvatate uticaj segregacije na nivou susedstva; ovo naglašava važnost lokalne sredine u kojoj neko živi“, rekao je Kan. „Okrug Kuk je odličan primer za to sa značajnim varijacijama u očekivanom životnom veku od među najvišim u komšiluku kao što je Streeterville u poređenju sa najnižim na južnoj strani Čikaga.
Studija je ispitala 63.694 popisnih trakta (mali, relativno trajni geografski entiteti unutar okruga) širom SAD i otkrila da je prosečan životni vek u zemlji bio 78 godina. U pretežno crnim naseljima sa visokom rasnom segregacijom, prosečan životni vek bio je 75 godina, što je znatno niže od prosečnog životnog veka (79 godina) u naseljima sa niskom rasnom segregacijom.
U naseljima sa visokom i niskom segregacijom, veći procenat stanovnika nije imao fakultetsko obrazovanje (81% prema 69%, respektivno), živeli su ispod federalne granice siromaštva (24% naspram 11%, respektivno) i bili su nezaposleni ( 16% prema 8%, respektivno), pokazalo je istraživanje.
Drugi faktori — pristup zdravstvenoj zaštiti, stabilnost stanovanja i zagađenje životne sredine — nisu bili uključeni u model studije, ali su povezani sa strukturalnim rasizmom i verovatno će uticati na vezu između segregacije i očekivanog životnog veka, rekao je Khan.
„Iako su mehanizmi pomoću kojih segregacija susedstva mogu doprineti razlikama u očekivanom životnom veku mnogo, nastojali smo da se usredsredimo na ključne socioekonomske faktore koji se verovatno mogu pripisati crvenoj liniji i nizvodnim razlikama po susedstvu u ekonomskim investicijama i resursima u zajednicama, što svi imaju nizvodne posledice. o zdravlju“, rekao je Kan. „Ovi faktori su objasnili više od polovine razlika u očekivanom životnom veku u različitim susedstvima u našoj analizi.“
„Neko vreme smo proučavali osobine komšiluka povezane sa zdravstvenim ishodima, ali ovo je među prvim studijama koje povezuju segregaciju po sebi na lokalnom nivou sa zdravstvenim ishodima“, rekla je viši autor Kiari Keršo, vanredni profesor epidemiologije u Feinbergu. „Rešenje je manje u odluci o tome gde ljudi žive, a više u promeni okolnosti u kojima žive.
Nalazi studije mogli bi pomoći u donošenju odluka o politici za poboljšanje ukupnog zdravlja u SAD, rekao je Khan. „Ovo nije pitanje na individualnom nivou u kojem kažemo da moramo poboljšati nečiju kontrolu krvnog pritiska ili nivo holesterola“, rekao je Kan.
„To je zaista važno, ali bez rješavanja ovoga na većem nivou, osiguravajući da postoji pravičnost u pogledu mogućnosti obrazovanja, zapošljavanja i zdrave životne sredine bez zagađenja vazduha ili prekomernog izlaganja toploti na lokalnom nivou gde se ljudi rađaju, žive i rastu, propustićemo veliki deo onoga što se već dogodilo pre nego što ljudi uđu u naše klinike.“
Dr Klajd Jansi, prodekan za različitost i inkluziju i šef kardiologije u Fajnbergu, rekao je da lokalni izazovi zahtevaju lokalna rešenja. „Nijedna pojedinačna intervencija suštinski ne menja rizik na nivou susedstva. Zagovaranje javnog zdravlja pomaže, ali ekonomske mogućnosti i visokokvalitetno obrazovanje su izuzetno dragoceni.“
Dve severozapadne inicijative imaju za cilj da se pozabave upravo tim, rekao je Jansi. Nova inicijativa Bronzevila kroz severozapadnu medicinu namerava da obezbedi lokalnu negu za stanovnike Bronzvila, kvarta na južnoj strani Čikaga, i stvori ekonomske mogućnosti za izvođače, prodavce i zdravstvene radnike iz tog istog naselja.
Pored toga, nasleđe programa Northvestern Scholars, čiji je cilj da poveća pristup i uspešnu maturu nedovoljno zastupljenih učenika javnih škola u Čikagu sa interesovanjem za STEM na vrhunske koledže i univerzitete, „je uzoran model podizanja sledeće generacije i nudi nada gde je ranije postojao samo očaj“, rekao je Jansi.
Ostali koautori studije sa severozapada su Cianna McGovan i Laura Seegmiller. Studija je naslovljena „Asocijacije između rasne stambene segregacije na nivou susedstva, socioekonomskih faktora i očekivanog životnog veka u Sjedinjenim Državama“.
