Srbija je ponovo jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja se nije uskladila sa novim odlukama Saveta EU o restriktivnim merama protiv određenih zemalja, pravnih lica i entiteta zbog Ukrajine.
Kako je 13. jula saopštio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, Savet EU je 23. juna usvojio odluku (CFSP) 2023/12181, kojom se proširuju kriterijumi za uključivanje na listu subjekata pod sankcijama zbog podrivanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine.
Savet EU je 23. juna usvojio i odluku (CFSP) 2023/12171 o dodatnim restriktivnim merama zbog akcija koje Rusija preduzima za destabilizaciju Ukrajine.
„Sa novim odlukama Saveta EU uskladile su se sve ostale zemlje kandidati za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu – Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH. One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s ovom odlukom, a EU prima na znanje tu obavezu i pozdravlja je“, navodi se.
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja se nije uskladila ni sa 17 prethodnih odluka Saveta EU o restriktivnim merama zbog Ukrajine od prošle i ove godine.
Srbija se jedina nije uskladila ni sa četiri odluke Saveta EU o restriktivnim merama zbog situacije u Iranu iz februara, marta, aprila i maja ove godine, kao ni sa odlukama o restriktivnim merama zbog Irana usvojenim u junu i decembru 2022.
Srbija se nije uskladila ni sa aprilskom odlukom o restriktivnim merama zbog Sirije.
Nije se uskladila ni sa februarskim i martovskim odlukama Saveta EU o restriktivnim merama zbog ozbiljnog kršenja ljudskih prava i zloupotreba, kao ni sa februarskom odlukom o restriktivnim merama zbog situacije u Belorusiji i njenog učešća u ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Beograd se nije uskladio ni sa odlukama o primeni posebnih mera u borbi protiv terorizma iz februara 2023 i jula 2022, februarskim odlukama Saveta EU o restriktivnim merama zbog situacije u Maliju.
