Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže da u deeskalaciju na severu KiM vode samo kompletno povlačenje svih policijskih, specijalnih i drugih snaga, potpuno povlačenje nelegitimnih gradonačelnika i vraćanje u prvobitno stanje. Zajednica srpskih opština je uslov svih uslova, rekao je Milivojević.
Nemački izaslanik za Zapadni Balkan kaže da je preraspodela policijskih snaga prvi korak ka smirivanju tenzija na KiM, mali, ali ipak prvi korak. Međutim, specijalci se ne povlače sa severa, policija na severu ostaje u onom broju u kojem je već i bila, samo dolazi do njihovog delimičnog povlačenja.
Zoran Milivojević kaže da mu se čini da se radi o taktičkom potezu gospodina Kurtija da otkloni opasnost od pritisaka sa Zapada.
„U deeskalaciju vode samo kompletno povlačenje, svih policijskih, specijalnih i drugih snaga, potpuno povlačenje nelegitimnih gradonačelnika i vraćanje u prvobitno stanje. Ono što je meni bar bilo dobro čuti od Saracena je što pominje zajednicu Srpskih opština. To je uslov svih uslova“, rekao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, suštinska deeskalacija je moguća samo ako se imaju u vidu zahtevi srpskog naroda i ako se ima u vidu potreba da Zajednica srpskih opština bude na dnevnom redu.
Za sledeću nedelju najavljen je sastanak glavnih pregovarača u Briselu, Miloslav Lajčak je pozvao Petra Petkovića i Besnika Bislimija da razgovaraju o primeni sporazuma o normalizaciji.
„Deeskalacija je prvo pitanje, zato što je to direktna pretnja miru i stabilnosti na ovim prostorima i srpskom narodu za normalan život i opstanak. Prema tome, za deeskalaciju je neophodno vraćanje u prvobitno stanje“, naglasio je Milivojević.
Kad je reč o suštinskom dijalogu i o ovome što bi trebalo da bude na dnevnom redu, kaže, da su onda to obaveze iz prethodnog perioda, to je Briselski sporazum i zajednica Srpskih opština.
„Pitanje okvirnog sporazuma je druga tema u ovom trenutku. Nije uslov za deeskalaciju. Za suštinsku deeskalaciju je uslov ono što Srbi traže, dakle, potpuno povlačenje svih snaga, odustajanje od pokušaja da se na silu nametne vlast na severu Kosova i Metohije, puštanje ovih Srba koji su potpuno nepravno i nelegitimno i nelegalno u zatvorima i Zajednica srpskih opština na dnevnom redu. To je uslov za deeskalaciju i uslov, ako hoćete, za suštinski nastavak dijaloga u budućnosti“, rekao je bivši diplomata.
Očekivanja ima i Priština, kako smo juče čuli predsednicu privremenih institucija Vljosu Osmani, ona je rekla da je Priština učinila prvi korak, oni sada očekuju da Evropa povuče mere, sankcije koje je preduzela protiv Prištine.
„Evo koliko je gospodin Kurti na vlasti već dve godine, mi smo svedoci da se njemu tolerišu mere i akcije koje preduzima, koje nisu u skladu sa onim što bi bilo na liniji dijaloga i normalizacije, i to prosto navodi na zaključak da postoji neko razumevanje, za politiku i za mere gospodina Kurtija, i da postoji neka saglasnost vezana za konačni cilj, a to je potvrda priznanja kosovske državnosti“, rekao je Milivojević.
KiM tema NATO samita u Litvaniji
Kosovo i Metohija bila je i tema na upravo završenom NATO samitu u Litvaniji i čuli smo poruku Jensa Stoltenberga da je spreman da se u svakom trenutku sastane sa predsednikom Srbije. On je potom poslao izvanrednu notu tražeći taj sastanak koji, kako je rekao, očekuje ovih dana.
„Razgovor sa Stoltenbergom treba da bude u funkciji deeskalacije i zaštite srpskog naroda. Zato što je NATO osnovna komponenta KFOR-a. KFOR na terenu ne vidimo da funkcioniše u skladu sa mandatom. Prema tome, cilj je u dva domena. Jedno je da podsetimo na obaveze KFOR-a, gde je NATO noseći i da oni svoj mandat u potpunosti poštuju, jer oni su tamo zbog zaštite mira i bezbednosti i drugo da štite srpski narod koji je pod represijom,“ napomenuo je bivši diplomata.
Kaže da ne treba zaboraviti ni zahtev Srbije za hitnom sednicom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u skladu sa rezolucijom 1244.
„KiM, po rezoluciji 1244 koja je obavezujuća i činjenicom da tamo postoje KFOR i UNMIK, je dežurna tema Saveta bezbednosti UN. Redovna tema. Tamo postoji KFOR i UNMIK zbog zaštite mira i stabilnosti. Prema tome potpuno je prirodno da Savet bezbednosti o tome raspravlja i on o tome mora da raspravlja. Mi zbog toga imamo dva puta godišnje redovne sednice, ovo je vanredno jer imamo eskalaciju. Svi argumenti u prilog jedne hitne sednice zbog zaštite mira su na stolu i to niko ne spori“, rekao je Milivojević.
