Istraživači sa Fakulteta za javno zdravlje na Medicinskom fakultetu TAU-a ispitali su antropometrijske podatke oko 3.000 izraelskih žena i muškaraca i zaključili da je procenat telesne masti mnogo pouzdaniji pokazatelj ukupnog zdravstvenog i kardiometaboličkog rizika pojedinca od BMI indeksa, koji se široko koristi danas u klinikama. Istraživači sugerišu da procenat telesne masti treba da postane zlatni standard u ovom pogledu i preporučuju opremanje klinika širom Izraela odgovarajućim uređajima.
Studiju—najveću takve vrste ikada sprovedenu u Izraelu, vodili su prof. Iftach Gepner i dr. student Iair Lahav, u saradnji sa Aviv Kfir. Zasnovan je na podacima iz Centra za ishranu Iair Lahav u Tel Avivu. Rad je objavljen u Frontiers in Nutrition.
Profesor Gepner navodi: „Izrael je lider u gojaznosti kod dece i više od 60% odraslih u zemlji je definisano kao gojazno. Preovlađujući indeks u ovom pogledu je BMI, zasnovan na merama težine i visine, koji se smatra standardnim pokazateljem opšte zdravlje pojedinca Međutim, uprkos očiglednoj intuitivnoj vezi između viška težine i gojaznosti, stvarna mera za gojaznost je sadržaj masti u telu, sa maksimalnim normalnim vrednostima postavljenim na 25% za muškarce i 35% za žene.
„Viši sadržaj masti se definiše kao gojaznost i može izazvati niz potencijalno opasnih po život kardiometaboličkih bolesti: bolesti srca, dijabetesa, masne jetre, disfunkcije bubrega i još mnogo toga. Disparitet između dva indeksa je stvorio fenomen koji se naziva „paradoks gojaznost sa normalnom težinom ‘—procenat telesne masti veći od normalnog kod osoba normalne težine. U ovoj studiji smo ispitali prevalenciju ovog fenomena u odrasloj populaciji Izraela.“
Istraživači su analizirali antropometrijske podatke 3.000 izraelskih žena i muškaraca, akumulirane tokom nekoliko godina: indeks telesne mase; DKSA skeniranje (koristeći rendgenske zrake za merenje sastava tela, uključujući sadržaj masti); i kardiometabolički krvni markeri. Utvrđeno je da je oko jedne trećine učesnika — 1.000 pojedinaca — u granicama normalne težine. Od toga, 38,5% žena i 26,5% muškaraca identifikovano je kao „gojazno sa normalnom težinom“—sa viškom masti uprkos normalnoj težini.
Usklađujući procenat telesne masti sa krvnim markerima za svaku od ovih osoba, studija je otkrila značajnu korelaciju između „gojaznosti sa normalnom težinom“ i visokog nivoa šećera, masti i holesterola – glavnih faktora rizika za niz kardiometaboličkih bolesti. Istovremeno, utvrđeno je da 30% muškaraca i 10% žena identifikovanih kao gojazni imaju normalan procenat telesne masti.
Profesor Gepner kaže: „Naši nalazi su bili pomalo alarmantni, ukazujući da je gojaznost sa normalnom težinom mnogo češća u Izraelu nego što smo pretpostavili. Štaviše, ovi pojedinci, koji su unutar norme prema preovlađujućem indeksu BMI, obično prolaze „ispod radar.’ Za razliku od ljudi koji su identifikovani kao gojazni, oni ne dobijaju nikakav tretman ili uputstva za promenu svoje ishrane ili načina života – što ih stavlja u još veći rizik od kardiometaboličkih bolesti.“
Na osnovu svojih nalaza, istraživači su zaključili da je procenat telesne masti pouzdaniji pokazatelj opšteg zdravlja pojedinca od BMI. Shodno tome, oni sugerišu da procenat telesne masti treba da postane preovlađujući standard zdravlja, i preporučuju neke zgodne i pristupačne alate za ovu svrhu: merenje nabora kože koje procenjuje telesnu masnoću na osnovu debljine sloja masti ispod kože; i uređaj prilagođen korisniku za merenje električne provodljivosti tela, koji se već koristi u mnogim fitnes centrima.
„Naša studija je otkrila da je gojaznost sa normalnom težinom veoma česta u Izraelu, mnogo više nego što smo ranije pretpostavljali, i da je u značajnoj korelaciji sa značajnim zdravstvenim rizicima. Pa ipak, ljudi koji su ‘gojazni sa normalnom težinom’ nisu identifikovani prema današnji preovlađujući indeks, BMI.Takođe smo otkrili da je procenat telesne masti mnogo pouzdaniji pokazatelj od BMI u pogledu opšteg zdravlja pojedinca.
„Zato preporučujemo da se sve klinike opremite odgovarajućim uređajima za merenje telesne masti i da se postepeno pretvori u zlatni standard kako u Izraelu, tako i širom sveta, kako bi se sprečile bolesti i rana smrtnost“, navodi prof. Gepner.
