Godine 2018. i 2020. Majkl Pauers je prešao 8.500 milja da bi pecao na jezeru Malavi, ali ne sa motkom i mamacom. On i njegov istraživački kolega, Titus Phiri, sakupljali su i opisivali ciklide — najpoznatije kao popularne akvarijumske ribe — sa ciljem da pronađu nove vrste u divljini.
Dok je Pauers, vanredni profesor na UVM College of General Studies, prosijavao i vijao u vodama jezera, plavi primerak sa crvenim leđnim perajem mu je zapeo za oko. Drugi ciklidi imaju tu kombinaciju boja, rekao je, ali ovaj se istakao.
„Bilo je predivno. Nisam mogao da verujem koliko su svetle i zasićene boje“, rekao je Pauers. Bila je to jedna od šest novih vrsta ciklida iz roda Labeotropheus koje su on i Phiri pronašli, uz pomoć profesionalnih ronilaca, na putovanjima. Nazvali su ga rubidorsalis.
Ciklidi predstavljaju najraznovrsnije adaptacije kičmenjaka na svetu, a većina njih — oko 2.000 vrsta, a verovatno i više — živi u slatkovodnim afričkim Velikim jezerima. Postoji toliko mnogo vrsta da se njihova kategorizacija, polje koje se zove taksonomija, stalno menja.
Pauers i Phiri, naučnik iz Odeljenja za ribarstvo Malavija, interesuju se zašto postoji toliko vrsta i zašto se sve vreme pojavljuju nove. Ali oni su takođe zainteresovani za katalogizaciju celog spektra njih, koji su raspoređeni u 73 roda. Rod ciklida koji Pauers proučava, Labeotropheus, nalazi se samo u jezeru Malavi, zajedno sa 600 drugih vrsta ekskluzivnih za jezero.
Kada je Pauers bio na postdiplomskim studijama na UVM-u, postojale su samo dve poznate vrste Labeotrofeja. U vreme kada je opisao tri nova 2016–17, bio je na fakultetu svoje alma mater. Njegova otkrića su tada označila prvi put u 60 godina da je vrsta dodata rodu.
Zatim su on i Phiri opisali još šest vrsta koje su prikupili tokom ekspedicije 2020. Svoje nalaze su objavili u časopisu Ichthiologi & Herpetologi u maju. Pauers je sada bio uključen u identifikaciju devet od 11 poznatih vrsta u ovom rodu.
I naučnici koji pronađu novu vrstu dobijaju imena – u okviru naučnih smernica, naravno.
Nakon što je ispitao jedan od svojih prvih primeraka nove vrste, imao je problema da mu da ime, da bi se konačno odlučio za Labeotropheus simoneae u čast svoje ćerke Simone. „Neko u školi moje ćerke je spomenuo da ima veoma rumene obraze“, rekao je on. „I to je jedna od karakteristika te ribe.
Labeotropheus je jedinstven po tome što se riba hrani algama koje svojom donjom vilicom struže sa stena. Da bi to uradio, on naslanja nos bulbusa na stenu dok se hrani. Usta su veoma ravna u ovom rodu, formirajući oblik „pola pravougaonika“, rekao je Pauers.
Raznolikost staništa ogromnog jezera odgovorna je za neuporedivu raznolikost ciklida, rekao je Phiri. Ciklidi žive i u plitkim i u dubokim vodama i imaju široku lepezu ishrane, što je omogućeno drugim setom čeljusti postavljenih dalje u grlu, rekao je on.
„Moja teorija je da je jezero veoma staro i da je njegovo formiranje bilo postepeno, stvarajući različita staništa tokom vremena“, rekao je Phiri. „Cichlid se prilagodio različitim nišama, formirajući različite vrste koje su međusobno veoma blisko povezane.“
Mnoge razlike u novim vrstama koje su pronašle Pauers i Phiri su u obojenosti, ali su takođe pronašli varijacije u obliku tela, kao iu broju zuba i krljušti. Par je takođe stavio ciklide pod mikroskop i izmerio njihove fizičke karakteristike, što je težak zadatak koji malo koji drugi naučnik radi.
U mnogim slučajevima, razlike su tako tanke da može biti jedna karakteristika koja odvaja jednu vrstu od druge. Stvari komplikuje činjenica da ženke i mužjaci iste vrste izgledaju drugačije.
Ali taksonomija je složena, a adaptacije ne moraju nužno dovesti do nove vrste, rekao je Pauers.
Naučnici istražuju da li su fizičke adaptacije povezane sa ponašanjem prilikom određivanja nove vrste. A varijacije u obrascima boja među novootkrivenim vrstama povezane su sa parenjem, rekao je Pauers.
Kada ženke više vole da se pare samo sa pripadnicima svoje vrste, boja mužjaka je znak za ženke da je potencijalni partner prikladan. Takođe, veća je verovatnoća da će mužjaci biti agresivni prema mužjacima svoje vrste jer ih prepoznaju kao rivale, rekao je on.
„Dakle, već su se anatomski specijalizovali“, rekao je on. „A to dovodi do toga da se njegovo ponašanje takođe diverzifikuje.“
Sa novom vrstom, te se razlike pokazuju i u njihovim genima. „Upravo smo pogledali ‘ceo genom’ naših nalaza – ne gledajući gene bilo koje određene osobine – i imamo dokaze za vrlo jasno genetsko razdvajanje među novim vrstama“, rekao je Pauers.
Da bi išli u korak sa kategorizacijom ciklida, naučnici su premestili neke od vrsta iz jednog roda u drugi ili iz ranije ogromnog roda Haplochromis u potpuno novi rod tokom decenija. Nakon što je skoro 20 godina proučavao Labeotrofeja sa postojećim primercima, Pauers je bio ubeđen da postoji više vrsta i odlučan da ih vidi u svom okruženju.
Jedan aspekt istraživanja koji oživljava kada se doživi lično, rekao je, jeste kako ekologija ciklida informiše o njihovoj prilagodljivosti. Na primer, tim je pronašao tri nove vrste Labeotropheusa na maloj udaljenosti jedna od druge. „Pomislio sam, ’šta bi moglo da drži ove vrste odvojene kada ne postoje fizičke barijere?“ Ispostavilo se da je dubina staništa igrala ulogu.
Pauers je dao oko 500 primeraka ciklida javnom muzeju Milvokija nakon svojih putovanja. On i Phiri su takođe deponovali uzorke u Field Museumu u Čikagu i Južnoafričkom institutu za biodiverzitet vode u Makhandi, Južna Afrika.
Uzorci su neophodni za evidentiranje promenljive taksonomije ciklida, rekao je on.
„Ovo su merni štapovi pomoću kojih drugi naučnici upoređuju svoje primerke, ako misle da su pronašli nešto što ranije nije otkriveno.“
