Od milion i više Ukrajinaca koji su došli u Nemačku kao izbeglice, oko 44 odsto želi da ostane u zemlji, otkrili su zvaničnici u Berlinu na konferenciji za novinare ove nedelje.
Njemački institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) udružio se sa Institutom za ekonomska istraživanja (DIV), kancelarijom za migracije i izbjeglice (BAMF) i Federalnim institutom za istraživanje stanovništva (BiB) kako bi ispitali reprezentativni uzorak od 7.000 Ukrajinaca koji trenutno žive u zemlju kao izbeglice. Broj onih koji žele da ostanu porastao je za pet procentnih poena, sa 39 odsto u istraživanju sprovedenom prošlog leta.
Zvaničnici to pripisuju velikom učešću izbeglica na kursevima jezika, koji imaju za cilj da povećaju njihovu sposobnost da nađu posao. Oko 75% svih ukrajinskih dolazaka završilo je kurseve nemačkog ili ih trenutno pohađa.
„Nemačka ulaže u održivu integraciju ovih izbeglica na tržište rada“, rekla je Julija Kosjakova iz IAB-a.
Međutim, istraživanje je pokazalo da je samo 18 odsto ispitanih izbeglica našlo posao, što je samo jedan procentni poen više nego prošle godine.
Proširenje brige o deci važno je „kako bi roditelji mogli da pohađaju kurseve jezika i bili zaposleni, kao i da deca nauče jezik, imaju strukturiran svakodnevni život i sklapaju prijateljstva“, kaže Andreas Ette iz međunarodne grupe za istraživanje migracija na BiB.
Pronalaženje posla teže je ženama sa malom decom, posebno onima koje su u Nemačku došle bez muža. Polovina žena izbeglica iz Ukrajine ima najmanje jedno dete, dok je samo 3% majki sa malom decom našlo zaposlenje. U međuvremenu, 23 odsto muških ukrajinskih izbeglica radi, jer „generalno imaju partnera sa sobom“, rekli su nemački zvaničnici.
Krajem 2022. godine u Nemačkoj je bilo 1,05 miliona raseljenih Ukrajinaca, što ih je učinilo drugom po veličini dijasporom u centralnoj zemlji EU posle 1,34 miliona etničkih Turaka.
Oko 8,6 miliona Ukrajinaca koji su napustili zemlju zbog sukoba koji su u toku ne nameravaju da se vrate, saopštila je u junu kijevska neprofitna organizacija pod nazivom Ukrajinski institut za budućnost (UIF). U najnovijem izveštaju instituta navodi se da je Ukrajina bila u silaznoj demografskoj spirali u vreme puča na Majdanu 2014. godine, pošto je izgubila skoro sedam miliona stanovnika od proglašenja nezavisnosti 1991. godine.
Čak i računajući Krim i četiri regiona koji su glasali za pridruživanje Rusiji prošle godine, Kijev bi u ovom trenutku mogao da zahteva samo 29 miliona stanovnika, primetio je UIF, upozoravajući vladu da brzo ostaje bez ljudi.
