Svetski sud je u četvrtak odbacio tužbu Nikaragve koja traži da definiše i proširi svoja ekonomska prava na duboko more izvan onih koja su prethodno uspostavljena u dugotrajnom pomorskom graničnom sporu oko tri karipska ostrva sa Kolumbijom, piše Rojters.
Sudije Svetskog suda povezanog sa Ujedinjenim nacijama, ili Međunarodnog suda pravde, utvrdili su da su prava Nikaragve na moru na 200 nautičkih milja (370 km) ranije bila uspostavljena i odbacili njen poziv za proširenje granica.
„Bez obzira na bilo kakve naučne i tehničke razloge, Nikaragva nema pravo na prošireni epikontinentalni pojas u krugu od 200 nautičkih milja od osnovnih linija kolumbijske obale“, rekao je sudija Džoan Donohu, predsednik suda dok je čitao odluku.
Vlada Nikaragve je odgovorila kasnije u četvrtak u saopštenju, navodeći da priznaje presudu suda kao „čvrstu, konačnu i obavezujuću“.
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro pozdravio je odluku na Tviteru, nazvavši je „velikom pobedom Kolumbije“.
Nikaragva je zatražila od Svetskog suda da proširi svoje zakonske granice na moru, tvrdeći da se njen epikontinentalni pojas ispod mora proteže preko 200 nautičkih milja od njene obale.
Od početka 20. veka, Nikaragva i Kolumbija osporavaju vlasništvo nad vodama bogatim mineralima i ribom u Karipskom moru, iako dve zemlje ne dele kopnenu granicu.
U presudi iz 2012. godine, isti sud je odredio morske granice između zemalja u odluci kojom je smanjena površina mora koja pripada Kolumbiji i dala Nikaragvi prava na neka podvodna nalazišta nafte i gasa, kao i prava na ribolov.
Međutim, Kolumbiji je dodelila niz malih ostrva, što je Nikaragva osporila.
Kolumbijski arhipelag obuhvata ostrva San Andres, Santa Katalina i Providensija, od kojih je poslednje teško oštećeno uraganom u novembru 2021. Sva tri su, međutim, fizički mnogo bliža Nikaragvi nego Kolumbiji.
Nadamo se da ćemo ovom presudom zatvoriti granični spor i fokusirati se na dovođenje održivog razvoja u naš arhipelag“, rekao je Petro.
