Kada je u pitanju lečenje bolesti tela, kao što su dijabetes, bolesti srca i rak, rana dijagnoza i lečenje igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja pacijenata i poboljšanju kvaliteta njihovog života.
Isti princip važi i za bolesti uma, kao što su depresija, anksioznost i psihoze, gde rana intervencija i lečenje takođe mogu biti od koristi.
Mentalne bolesti i dalje predstavljaju veliki problem javnog zdravlja u Sjedinjenim Državama, posebno među mladima i mladim odraslim osobama.
Prema Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, skoro svaki deseti mladić u SAD, starosti od šest do 17 godina, doživeo je veliku depresivnu epizodu u poslednjih godinu dana. Samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti među osobama starosti od 10 do 34 godine.
Ove nedelje smo intervjuisali dr Dafne Holt, direktorku Programa za otpornost i prevenciju i Laboratorije za emocionalnu i društvenu neuronauku u Opštoj bolnici u Masačusetsu, istraživača MGH od 2018. do 2023. i vanrednog profesora psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi. Holt i njen tim rade na načinima da identifikuju rane znakove psihijatrijskih poremećaja kod mladih i obezbede im alate za upravljanje njihovim mentalnim zdravljem.
„Pre otprilike deceniju sam shvatio da je napravljen mali napredak u razvoju preventivnih pristupa u psihijatriji, za razliku od većine drugih oblasti medicine, kao što su zarazne bolesti, onkologija i kardiologija“, navodi Holt.
Jedan od izazova u ranoj identifikaciji simptoma depresije i anksioznosti je nedostatak merljivih bioloških indikatora za ove bolesti, kao što su oni koji se mogu identifikovati testom krvi ili MR.
U savremenoj medicini, dijagnoze psihijatrijskih poremećaja zasnivaju se na simptomima koji su sami prijavili, objašnjava Holt. Kliničari postavljaju pitanja poput „Da li ste malo zainteresovani ili ne uživate da radite stvari?“ ili „Da li se osećate depresivno, depresivno ili beznadežno?“
„Moglo bi se reći da su nam ovi tipovi biomarkera potrebniji u psihijatriji nego u drugim oblastima medicine, jer je ‘samoprijavljivanje’ subjektivnih simptoma ponekad posebno nepouzdan izvor informacija, posebno kod ljudi koji imaju bolesti koje mogu uticati na njihovo rasuđivanje. i njihovu sposobnost da se tačno percipiraju“, kaže Holt.
Ova metoda samoprocene takođe može prevideti pojedince koji ne ispunjavaju kriterijume za dijagnostiku bolest, ali i dalje pate od raznih simptoma i mogu biti izloženi riziku od razvoja ozbiljnije mentalne bolesti kasnije. Mnogi mladi spadaju u ovu kategoriju, jer iako simptomi mentalnih poremećaja mogu početi u detinjstvu, vrhunac pojave mnogih mentalnih bolesti je u kasnoj adolescenciji i ranom odraslom dobu.
Da bi se suočio sa ovim izazovom, Holt je osnovao i trenutno vodi MGH program otpornosti i prevencije, koji se fokusira na identifikaciju mladih sa ranim znacima mentalne bolesti i podučavanje njih obuci otpornosti kako bi poboljšali njihovo mentalno zdravlje.
Obuka pojedinaca tehnikama koje podstiču otpornost kada su možda izloženi riziku od razvoja mentalne bolesti, oprema ih veštinama potrebnim da se bolje „oporave“ u suočavanju sa nedaćama. Do sada je ovaj program testiran i pokazao uspeh u smanjenju ili eliminisanju ranih znakova mentalnih bolesti kod studenata, adolescenata i zdravstvenih radnika.
„Sproveli smo randomizovano kontrolno ispitivanje koje je pokazalo da naš program za rizične mlade odrasle osobe deluje. To je značajno smanjilo rane simptome mentalne bolesti dugoročno više nego kontrolno stanje. Od tada smo počeli da obučavamo kliničare u ovom pristupu da, nadamo se, implementirati u širem obimu“.