Nova studija koju je vodio istraživač sa Univerziteta Zapadni Sidnej otkrila je da muzički ritmovi mogu pomoći deci sa poteškoćama u obrađivanju govora i jezika u pronalaženju glasa poboljšavajući njihov kapacitet da ponavljaju rečenice koje su upravo čuli.
Objavljeno u npj Science of Learning, studija je sprovedena u Lionskom istraživačkom centru za neuronauku u Francuskoj sa 15 dece koja govore francuski sa poremećajem jezika u razvoju (DLD) i 18 dece koja govore francuski jezik tipično u razvoju bez poteškoća u obrađivanju jezika u dobi između pet i 13 godina. .
Glavni autor, kognitivni psiholog dr Anna Fiveash sa MARCS Instituta za mozak, ponašanje i razvoj Univerziteta Zapadni Sidnej rekla je da su deca slušala muziku sa pravilnim i nepravilnim ritmovima 30 sekundi pre nego što su od njih zamolili da ponove zadnje setove od šest rečenica tačno kao mogli su, sa izuzetnim rezultatima.
„Otkrili smo da su kod sve dece — uključujući i onu sa jezičkim problemima — rečenice bolje mogle da se ponavljaju naglas nakon što su deca čula redovne muzičke ritmove u poređenju sa nepravilnim muzičkim ritmovima,“ rekao je dr Fiveash.
„Ovaj nalaz da redovni ritmovi mogu da podstaknu ponavljanje rečenica je upečatljiv, s obzirom na to da deca sa jezičkim poremećajem u razvoju imaju posebne poteškoće u ponavljanju rečenica naglas, posebno kada su gramatički složene.
Dr Fiveash je rekao da nema razlike u izvođenju kontrolnog zadatka koji ne uključuje jezik, sugerišući da je korist od redovnog muzičkog ritma specifična za sam jezički zadatak.
Istraživači su koristili redovne ritmove koji su bili na 120 otkucaja u minuti u 4/4 vremena, tako da bi slušalac osetio otkucaje dva puta u sekundi. Nepravilni ritmovi su stvoreni skrembom korišćenih regularnih ritmova tako da nije bilo moguće izvući ritam.
Koautor studije, dr Eniko Ladanii iz Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt rekao je da su rezultati studije uzbudljiv proboj koji je bacio novo svetlo na neurorazvojne poremećaje, posebno za unapređenje DLD istraživanja i prakse logopedske terapije.
„Ograničenja u obradi jezika kod dece sa DLD mogu dovesti do borbe da razumeju svoje vršnjake, nastavnike i roditelje; otežavaju efikasno izražavanje misli, što može dovesti do doživotnih posledica u akademskim i društvenim životima pojedinaca“, rekao je dr. Ladanii.
„Efikasna govorno-jezička terapija je od suštinskog značaja za ublažavanje ovih posledica kako bi se poboljšali razvojni ishodi za decu, a naši najnoviji nalazi mogli bi da pomognu u dopuni i poboljšanju trenutnih smernica i praksi logopedske terapije.
Primeri regularnih i nepravilnih muzičkih ritmova korišćenih u studiji mogu se naći ovde.