Nedavno istraživanje, objavljeno u Botanical Journal of the Linnean Societi, koristilo je bazu podataka da otkrije da orhideje pokazuju izuzetnu raznolikost visoko specijalizovanih strategija oprašivanja koje se razlikuju u različitim regionima sveta.
Nedavno objavljena baza podataka sadrži preko 2.900 vrsta orhideja, sa detaljnim informacijama o identitetu njihovih oprašivača i kako ih privlače. Važno je da baza podataka otkriva obrasce reproduktivne biologije prema staništu, geografiji i taksonomiji.
„Iz ovih podataka identifikujemo opšte obrasce i nedostatke u znanju koji ograničavaju naše razumevanje biologije orhideja na globalnom nivou“, rekao je dr Filips.
Čarls Darvin je koristio orhideje za proučavanje evolucije, verujući da je njihov složen cvet adaptacija za povećanje verovatnoće prenošenja polena između biljaka – čime se povećava kondicija njihovog potomstva.
„Zbog neobičnih cvetnih osobina i često nekonvencionalnih strategija privlačenja oprašivanja, orhideje su bile na čelu razumevanja cvetnih adaptacija na oprašivače“, rekao je dr Filips.
Zaista, Darvin je čuveno predvideo da će madagaskansku orhideju Angraecum seskuipedale — sa 40 cm dugačkom nektarskom ostrugom — oprašiti moljac sa jednako dugim i čudnim proboscisom.
Koristeći novu bazu podataka, istraživački rad, koji je vodio dr Džejms Akerman sa Univerziteta u Portoriku, otkrio je da više od 75% vrsta orhideja zavisi od oprašivača za reprodukciju. Zanimljivo je da skoro polovina proučavanih orhideja nije pružila nikakvu vrstu nagrade za posetu životinjama — umesto toga koristile su prevaru da privuku oprašivače.
Orhideje su obično bile specijalizovane za samo jednu glavnu vrstu oprašivača – bilo da žive u kišnim šumama Kostarike ili planinskim travnjacima Južne Afrike – ali ovaj trend je bio još jači za one koji koriste prevaru.
Koautorka studije, dr Noushka Reiter, rekla je da „specijalizacija na jednoj vrsti oprašivača ostavlja mnoge orhideje posebno ranjivim na antropogene pretnje, uključujući klimatske promene. Gubitkom oprašivača takođe bismo izgubili ove vrste orhideja zavisne od oprašivača.“
Strategije oprašivanja koje su razvile orhideje čitaju se kao kriminalistički triler – zaista, Australija je svetski epicentar oprašivanja seksualnom mimikrijom, gde je mnoštvo različitih grupa insekata – od osa do pčela do komara – prevareno ovom složenom pažnjom.
U Južnoj Africi orhideje oponašaju strvinu, na ostrvu Reunion imitiraju voće prašume, a u Brazilu oponašaju miris lisnih uši – sve u cilju prevare oprašivača.
Još romantičnije, u američkim tropima, 100 vrsta orhideja pružaju miris određenim pčelama, koje ih sakupljaju i ugrađuju u svoj buket za udvaranje.
U Australiji postoji čak i seksualno varljiva orhideja poznata kao Caladenia barbarella — što na latinskom znači mala brada (u odnosu na cvet), ali se takođe odnosi na istoimenog lika iz stripa koji je bio ozloglašen zbog svojih seksualnih podviga.
Dr Filips je rekao da je iznenađujući nalaz baze podataka da je „obeležje porodice orhideja visok udeo vrsta koje koriste prevaru da privuku oprašivače iskorišćavanjem senzornih sposobnosti oprašivača putem hemijskih, vizuelnih ili taktilnih stimulansa, uglavnom u kombinaciji ,“ rekao je.
Orhideje pokazuju dva glavna oblika prevare. Prvi uključuje prevaru u hrani, pri čemu orhideja može izgledati ili mirisati kao vrsta hrane koja privlači oprašivača. Drugi oblik lažnog oprašivanja je seksualna obmana, gde su muški oprašivači namamljeni da posete cveće koje pruža vizuelne, taktilne i/ili mirisne signale koji ukazuju na ženku insekta.
„Cvetni signali mogu biti toliko ubedljivi da insekti pokušavaju da se kopuliraju i čak mogu da ejakuliraju“, rekao je dr Filips.
„Čak sam imao i ose da ulete kroz prozor automobila na semaforu i počnu da vode ljubav sa primercima orhideja na prednjem sedištu.
Daleko od toga da je čudna pojava, ova strategija je sada poznata iz 20 rodova širom sveta, uključujući 100 vrsta orhideja.
Do danas, treći način obmane, poznat kao obmana na mestu legla, koji obično uključuje mimikriju hrane larvi kao što su pečurke, balega, strvina da bi se privukle ženke muva koje traže izvor hrane za polaganje jaja, smatralo se češćim u nekim druge porodice cvetnih biljaka i retko se viđaju kod orhideja.
Autori upozoravaju da još treba prikupiti mnogo podataka.
„Uprkos tome što sadrži preko 2.900 vrsta, naša baza podataka pokriva manje od 10% porodice. Iako su oni centri raznolikosti orhideja, tropski regioni Afrike, Južne Amerike i Azije su značajno nedovoljno zastupljeni u studijama oprašivanja orhideja, posebno među epifitskim orhideje“, rekao je dr Filips.
„Proučavanje oprašivanja orhideja pruža ogromnu priliku da se otkriju nove i bizarne strategije oprašivanja i da se razumeju prilagođavanja cvetnih biljaka da privuku oprašivače. Dok su tropski krajevi velika nepoznanica u biologiji orhideja, mnoge od najpoznatijih australijskih orhideja nisu bile detaljno proučavao.
„Osim naučnog interesa, ovo ima važne praktične implikacije za očuvanje, s obzirom na to da se mnoge vrste orhideja oslanjaju na jednu primarnu vrstu oprašivača za njihovu istrajnost“, rekao je dr Filips.
