Zemlje G7 su u sredu predstavile međunarodni okvir za dugoročnu bezbednost Ukrajine kako bi ojačale njenu odbranu od Rusije i odvratile Moskvu od buduće agresije, saopštili su zvaničnici.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se sa liderima NATO-a na samitu 31-člane zapadne alijanse, dan nakon što su oni izjavili da budućnost Ukrajine leži unutar NATO-a, ali su odbili njegov poziv za vremenski okvir za članstvo.
U nemogućnosti da se pridruži NATO-u dok traje rat sa Rusijom – s obzirom na to da bi član 5 NATO-a, koji predviđa da je napad na jednu članicu napad na sve, mogao da je gurne u rat sa Rusijom – Ukrajina je ipak požnjela nagrade u vidu trenutnih i dugotrajnih kratkoročne bezbednosne obaveze za koje je lobirao.
NATO se naglašeno uzdržao od pružanja vojne pomoći Ukrajini kao organizaciji, kako bi izbegao ulazak u direktan sukob sa Rusijom, i želi da to nastavi da prepušta državama članicama i drugima.
Britanija, Francuska, Nemačka i Sjedinjene Države već nedeljama pregovaraju sa Kijevom o multilateralnom tekstu za stvaranje širokog međunarodnog okvira, koji obuhvata elemente uključujući naprednu vojnu opremu, kao što su borbeni avioni, kao i obuku, razmenu obaveštajnih podataka i sajber odbranu.
Grupa sedam velikih industrijalizovanih zemalja je u saopštenju navela: „Danas počinjemo pregovore sa Ukrajinom da formalizujemo – kroz bilateralne bezbednosne obaveze i aranžmane usklađene sa ovim multilateralnim okvirom, u skladu sa našim odgovarajućim zakonskim i ustavnim zahtevima – našu trajnu podršku Ukrajini. jer brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet“.
Predsednik SAD Džo Bajden rekao je na ceremoniji potpisivanja plana da je to „snažna izjava naše posvećenosti Ukrajini“.
Zelenski je rekao: „Danas postoje bezbednosne garancije za Ukrajinu na putu ka NATO-u…koje će se dalje produžiti kroz aranžmane sa našim ključnim partnerima.
„(Naša) delegacija donosi kući značajnu bezbednosnu pobedu Ukrajine“, dodao je on.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je potez G7 pogrešnim i „potencijalno veoma opasnim“ za Zapad da Ukrajini da garancije bezbednosti, za koje je rekao da bi narušile sopstvenu bezbednost Rusije.
Moskva je navela proširenje NATO-a na istok prema svojim granicama kao faktor u svojoj prošlogodišnjoj odluci da napadne Ukrajinu naklonjenu Zapadu, koja je nekada bila deo starog Sovjetskog Saveza kojim je dominirala Rusija.
G7, koji se sastoji od Sjedinjenih Država, Nemačke, Japana, Francuske, Kanade, Italije i Britanije, kao i Evropske unije, rekao je da bi i druge zemlje mogle da potpišu kako bi preuzele sopstvene obaveze.
U deklaraciji se navodi da će zemlje G7 odmah započeti bilateralne razgovore sa Ukrajinom.
„Novi dokument bi trebalo da važi sve dok Ukrajina nije u NATO-u“, rekao je Zelenski na odvojenoj konferenciji za novinare. Današnja deklaracija otvara tu mogućnost snažnim bilateralnim sporazumima“, nastavio je on i dodao da je najbolja garancija i dalje u samoj alijansi.
Zauzvrat, navodi se u saopštenju G7, Ukrajina će obećati mere za poboljšanje demokratskog upravljanja, uključujući pravosudne i ekonomske reforme i povećanu transparentnost.
„Radićemo sa Ukrajinom na poboljšanom paketu bezbednosnih obaveza i aranžmana u slučaju buduće agresije kako bismo Ukrajini omogućili da odbrani svoju teritoriju i suverenitet“, saopštila je G7.
„Ova multilateralna deklaracija će poslati značajan signal Rusiji da vreme nije na njenoj strani“, rekao je novinarima zvaničnik Bele kuće.
Jedan američki zvaničnik je rekao da će Vašington uskoro započeti sopstvene pregovore sa Kijevom. Predsednik Džo Bajden je govorio o korišćenju podrške SAD Izraelu kao mogućem modelu.
Američka vojna pomoć Izraelu vredi oko 3,5 milijardi dolara godišnje, ali taj odnos podrazumeva i veliku političku podršku.
Nemačka je već rekla da će u početku obezbediti 12 milijardi evra vojne podrške Ukrajini do 2032. godine, uključujući 3,2 milijarde evra za 2023.
Francuska, koja je u utorak saopštila da će Kijevu prvi put isporučiti krstareće rakete dugog dometa, takođe pregovara sa Ukrajinom, ali će se verovatno suočiti sa teškim diskusijama u parlamentu dok raspravlja o svom vojnom budžetu od 2025. do 2030. godine.
Obraćajući se novinarima, britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je da njegova zemlja i drugi predviđaju slanje osoblja u Ukrajinu nakon rata kako bi nastavili sa obukom njenih oružanih snaga.
