Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena nastaviće sa transferom borbenih aviona F-16 Turskoj u konsultaciji sa Kongresom, rekao je u utorak savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, dan nakon što je Ankara dala zeleno svetlo za Švedska da uđe u NATO, prenosi Rojters.
Turska, koja je bila glavni kamen spoticanja na putu Švedske ka alijansi, zatražila je u oktobru 2021. da kupi lovce F-16 kompanije Lockheed Martin Corp (LMT.N) za 20 milijardi dolara i skoro 80 kompleta za modernizaciju za svoje postojeće ratne avione.
Govoreći uoči samita lidera NATO-a u Litvaniji, Salivan je rekao da je Bajden „bio jasan da podržava transfer“.
„On nije stavio nikakva upozorenja na ovo… On namerava da nastavi sa tim transferom“, rekao je Salivan novinarima, ne navodeći detalje o vremenu.
Predsednik Odbora za spoljne poslove američkog Senata Bob Menendez, demokrata koji je blokirao prodaju F-16, rekao je u ponedeljak da je u razgovorima sa Bajdenovom administracijom o njegovom zadržavanju i da bi mogao da donese odluku „u narednih nedelju dana“.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je da je državni sekretar Antoni Blinken poslednjih nedelja razgovarao sa turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom i članovima Kongresa, uključujući Menendeza. „I kao što je savetnik za nacionalnu bezbednost rekao danas, mi ćemo ići napred sa tom prodajom, za koju razumemo da treba da je odobre ključni članovi Kongresa“, rekao je on na dnevnom brifingu.
Blinken je tokom razgovora u sredu i subotu pritiskao Fidana o pristupanju Švedske NATO-u, prema podacima Stejt departmenta. On je ponovo razgovarao sa Fidanom u ponedeljak, nekoliko sati pre nego što je turski predsednik Tajip Erdogan saopštio da je pristao da odobri prijem Švedske.
„Neću da karakterišem te razgovore osim da kažem da smo uvek jasno stavili do znanja da podržavamo prodaju F-16 Turskoj i da ćemo to nastaviti da činimo“, rekao je Miler.
Međutim, tenzije između Turske i druge članice NATO-a Grčke – koja želi da kupi avione F-35 od Sjedinjenih Država – mogu biti kamen spoticanja za prodaju F-16. Blinken je u petak razgovarao i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom.
Menendez je rekao da ima zabrinutost u vezi sa Turskom koja se proteže dalje od ulaska Švedske u NATO, uključujući ljudska prava i turske prelete grčkog vazdušnog prostora.
Neke diplomate i analitičari veruju da je Erdogan koristio članstvo Švedske u NATO-u da izvrši pritisak na Vašington na ratne avione, i da je Bajden sklopio dogovor.
„Izgleda da je došlo do velikog pritiska od strane Bajdenove administracije da se Turskoj omogući da modernizuje svoje vazduhoplovstvo i nabavi nove F-16“, rekla je Kamil Grand, specijalista za odbranu u istraživačkom centru Evropskog saveta za spoljne odnose.
„Ovaj pritisak zajedno sa naporima Švedske na frontu PKK mogao je da odigra važnu ulogu u ubeđivanju Erdogana da krene napred u vezi sa Švedskom.
Bivši francuski ambasador u Vašingtonu Žerar Araud napisao je na Tviteru da se „’švedska ucena’ isplatila”.
Ankara je optužila Švedsku da čini premalo protiv ljudi koje Turska smatra teroristima, uglavnom članova zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK), koju Turska, EU i Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom.
U saopštenju koje su Turska i Švedska objavile u ponedeljak kaže se da je Švedska ponovila da neće pružiti podršku kurdskim grupama i da će aktivno podržati napore da se oživi proces pridruživanja Turske EU.
Ruski zvaničnici rekli su da bi očekivano pristupanje Švedske NATO-u imalo „negativne implikacije“ po bezbednost Rusije i da će Moskva morati da odgovori.
Vreme prenosa F-16 i ulaska Švedske u NATO ostaje nejasno.
Turski parlament treba da se sastane tek posle leta, a Mađarska takođe treba da ratifikuje sporazum o pristupanju, iako je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u izjavi od utorka rekao da je to „samo tehničko pitanje“.
Sve države NATO-a moraju ratifikovati novu članicu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da se Erdogan složio da pogura ratifikaciju u parlamentu „što je pre moguće“, ali nije mogao dati konkretan vremenski okvir.
Turskom parlamentu je trebalo dve nedelje da ratifikuje članstvo Finske. Finska se prijavila zajedno sa Švedskom nakon što je ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. poništila bezbednosna razmatranja dve nordijske nacije.
