Stanovnici koji su doživeli direktnu štetu od požara u Oregonu 2020. verovatnije će preduzeti korake da umanje rizik od požara u budućnosti, pokazalo je istraživanje Državnog univerziteta Oregon.
Takođe su skloniji da učestvuju u aktivnostima pomoći zajednici kao što su donacije i volontiranje u grupama za hitne slučajeve nakon šumskih požara.
Akcije pripravnosti za katastrofu za rizik od šumskih požara mogu uključivati pripremu plana evakuacije, zamenu zapaljivih građevinskih materijala, sastavljanje kompleta za evakuaciju, poboljšanje filtracije vazduha i uklanjanje vegetacije u blizini kuće, između ostalog.
Studija OSU pruža sveobuhvatnije ispitivanje od većine prethodnih istraživanja o požarima o iskustvima ljudi sa šumskim požarima, kažu autori, jer je pitala i za ublažavanje i za odgovore u zajednici. Istraživači su takođe postavljali detaljna pitanja o šteti koju su požari 2020. naneli direktno učesnicima, njihovoj imovini, njihovim finansijama, njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju i njihovim svakodnevnim aktivnostima.
Taj nivo detalja pružio je istraživačima više informacija o tome zašto se ljudi odlučuju da se angažuju u pripremi za katastrofe i da pomognu svojoj zajednici.
Jedini najmoćniji faktor bilo je ono što istraživači nazivaju „deskriptivne norme“, što se može shvatiti kao oblik pritiska vršnjaka: kada su ljudi mislili da više njihovih prijatelja ili komšija preduzima akcije spremnosti za požare, verovatnije je da će učiniti više da se pripreme sebe.
Objavljena u Disasters, studija se nadovezuje na prethodni rad koautorice Hilari Budet, vanredne profesorke sociologije na OSU koja istražuje veze između ekstremnih vremenskih događaja, klimatske politike i društvene mobilizacije oko odgovora na katastrofe. Rezultati su zasnovani na anketnim odgovorima ljudi koji su živeli u ruralnim i urbanim područjima širom Oregona u vreme požara u septembru 2020.
Predvidljivo je da su ljudi koji su pretrpeli veću štetu od požara 2020. imali veću verovatnoću da budu proaktivni sa budućom spremnošću za šumske požare od onih koji su bili manje pogođeni, ali nekoliko drugih faktora je takođe uticalo na pojedinačne odgovore. Žene, ljudi u ruralnim područjima i ljudi sa pripadnicima ugroženih grupa u svojim domaćinstvima su skloniji da se angažuju u većim akcijama pripravnosti.
Istraživači su otkrili da je kod ljudi koji su prijavili veću zabrinutost zbog klimatskih promena nakon požara 1,5 puta veća verovatnoća da će preduzeti najmanje tri akcije spremnosti za šumske požare, u poređenju sa ljudima čija je zabrinutost zbog klimatskih promena ostala ista ili je opala nakon požara.
Više informacija je takođe pretočeno u više akcija. Ljudi koji su tražili bezbednosne informacije o požarima 2020. na zvaničnim gradskim, okružnim i državnim veb stranicama imali su 1,7 puta veću verovatnoću da će preduzeti tri ili više radnji za spremnost za katastrofu.
Nekoliko od ovih faktora je takođe povezano sa većom verovatnoćom da ljudi doniraju i volontiraju da pomognu svojoj zajednici, uključujući ozbiljnost pretrpljene štete i zabrinutost zbog klimatskih promena. Demografski gledano, veća je verovatnoća da će se domaćinstva sa maloletnicima uključiti u ponašanje koje pomaže zajednici.
„Ovo zovemo ‘altruizam rođen iz patnje’, gde ljudi koji doživljavaju štetu imaju osećaj srodnosti, povezanosti, sa ljudima koji doživljavaju slične stvari, tako da se povećava njihova verovatnoća ponašanja koje pomaže zajednici“, rekao je Usman Sidiki, vodeći autor na studija i doktorant na Školi javnih politika OSU.
Istraživači su ponudili preporuke politike zasnovane na svojim nalazima, fokusirane na to kako lokalne i državne vlasti mogu motivisati stanovnike da budu proaktivniji. Istraživači predlažu da se lokalnim stanovnicima obezbede više platformi za međusobnu interakciju, kako bi se mogli uključiti u diskusiju o politici i razgovarati među sobom o tome koje mere ublažavanja preduzimaju.
Takođe su predložili da medijske kampanje treba da iskoriste moć „deskriptivnih normi“ naglašavajući šta obični ljudi rade u svom svakodnevnom životu kako bi zaštitili svoje domove.
„Kada ljudi razgovaraju sa drugim ljudima, veća je verovatnoća da će preduzeti akciju“, rekao je Sidiki.
Kreatori politike bi takođe trebalo da se angažuju na skupovima u zajednici kako bi pomogli stanovnicima da povežu svoja iskustva sa klimatskim promenama i potrebom za više akcija, rekao je on.
