Lokalna studija koju je vodila Agencija za nauku, tehnologiju i istraživanje (A*STAR) otkrila je da inhibicijom funkcije dva proteina, G9a i GLP, tokom procesa proizvodnje ćelijske terapije, imune ćelije mogu postati efikasnije u borbi protiv raka. Ovi nalazi, objavljeni u časopisu Nature Communications, mogu pomoći u unapređenju razvoja inovativnih terapija koje bi mogle imati koristi od pacijenata sa rakom, približavajući nas efikasnijim ciljanim tretmanima za karcinom solidnog tumora.
Čvrsti tumori su glavni uzrok smrti od raka širom sveta. Dostupni su tradicionalni tretmani kao što su hemoterapija, radioterapija i hirurgija, ali imaju različitu efikasnost protiv solidnih tumora, posebno u uznapredovalim stadijumima raka. Terapija T-ćelijama je bila veoma uspešna u ciljanju tečnih tumora kao što su rak krvi, ali ista efikasnost nije primećena kod čvrstih tumora kao što su rak dojke, jetre ili mozga.
Konstruisane T ćelije se obično uvode u krvotok pacijenta kao deo lečenja. Oni su u istom okruženju kao i tečni tumori, što im omogućava da lako lociraju i ciljaju tečne tumore. Međutim, u slučaju čvrstih tumora, projektovane T ćelije se suočavaju sa fizičkim i molekularnim preprekama kao što su migracija kroz gustu strukturu tkiva unutar tela i susret sa drugim ćelijama i molekulima koji mogu negativno uticati na njihovu funkciju.
Istraživači i kliničari sa A*STAR Instituta za molekularnu i ćelijsku biologiju (IMCB) i Singapurske imunološke mreže (SIgN) i Medicinske škole Duke-NUS sarađivali su kako bi istražili inovativne pristupe za poboljšanje efikasnosti T ćelija, imunih ćelija odgovornih za prepoznavanje i eliminisanje ćelija raka.
Istraživački tim, predvođen dr Andreom Pavesijem, višim naučnikom u A*STAR-ovom IMCB-u, sproveo je sveobuhvatnu analizu epigenetskih lekova koji mogu uticati na efikasnost konstruisanih T ćelija u povećanju antitumorske aktivnosti. Tim je koristio 2D i nove 3D testove koji su oponašali fizičko okruženje sa kojim bi T ćelije naišle da pronađu i ciljaju ćelije raka u ljudskom telu.
Lek je davan imunim ćelijama tokom procesa ćelijske ekspanzije ćelijske terapije sprovedene u laboratoriji, koji je ciljao G9a i GLP proteine. Lek je zatim ispran pre nego što su konstruisane imune ćelije ponovo unete u telo pacijenta, čime su eliminisani neželjeni efekti leka. Nalazi su pokazali da je lek pomogao da se poveća antitumorska funkcija konstruisanih imunih ćelija – povećala je proizvodnju granzima, proteina koji pomažu da se locira i eliminiše ciljne tumorske ćelije.
Uzimajući u obzir mogućnosti profilisanja imunih ćelija dr Đulije Adriani, glavnog naučnika u A*STAR’s SIgN, i uzorke pacijenata sa Duke-NUS-a, nalazi studije su potvrđeni korišćenjem dobro uspostavljenih ćelijskih linija i imunih ćelija dobijenih od pacijenata kako bi se potvrdilo efikasnost blokiranja G9a i GLP aktivnosti u poboljšanju efikasnosti terapije T-ćelijama. Rezultati su pokazali da je lek poboljšao antitumorsku funkciju konstruisanih imunih ćelija.
To bi značilo bolje ishode pacijenata kao što su poboljšane stope preživljavanja i kvalitet života. Takođe ima široke implikacije za sve ćelijske terapije koje ciljaju solidne tumore. Pacijenti sa slabim imunološkim sistemom, koji obično zahtevaju imune ćelije od zdravih donatora za lečenje ćelijskom terapijom, takođe mogu imati koristi od tretmana koji koriste sopstvene imune ćelije.
Ovo smanjuje šanse da telo pacijenta odbaci ćelije, kao i implikacije korišćenja nekompatibilnih ćelija. Lek koji se koristi za blokiranje aktivnosti G9a i GLP takođe ima značajan potencijal za dalji razvoj, predstavljajući se kao atraktivna terapijska opcija za lečenje raka.
Dr Andrea Pavesi, viši naučnik u A*STAR-ovom IMCB-u i vodeći autor studije, rekao je: „Pristup poboljšanja individualne antitumorske aktivnosti svake imune ćelije može da reši mnoga ograničenja u terapiji T-ćelijama i poboljša efikasnost lečenja. Naše otkriće će unaprediti razvoj efikasnih terapija za karcinom solidnog tumora i pomoći u poboljšanju života.“
Profesor Antonio Bertoleti, iz Duke-NUS-ovog Programa za razvoj infektivnih bolesti, rekao je: „Postoji velika potražnja za proizvodnjom odgovarajućih T ćelija za adaptivnu terapiju T-ćelija, vrstu ćelijske terapije u kojoj se konstruisane T ćelije daju pacijentima da boriti se protiv bolesti kao što je rak. Ovo otkriće bi moglo da pomogne u poboljšanju ćelijske terapije koje koriste i imune ćelije dobijene od pacijenata i od donatora, od koristi različitim pacijentima. Nadamo se da ćemo raditi na uspešnim kliničkim ispitivanjima i izneti ovu metodu na tržište kako bismo poboljšali ishode pacijenata.“