Kuba je u ponedeljak optužila američku vladu da snosi „direktnu odgovornost” za proteste koji su potresli karipsko ostrvo pre dve godine, obeležavajući najveće demonstracije od revolucije Fidela Kastra 1959. godine, prenosi Rojters.
„Sjedinjene Države imaju direktnu odgovornost za nemire od 11. i 12. jula 2021. godine“, navodi list Granma koji vodi Komunistička partija u uvodniku na naslovnoj strani uoči godišnjice protesta. Nije dalo nikakve dokaze koji bi podržali optužbe.
List navodi da su ljudi otvoreno podsticani i obezbeđivani su sredstvima iz Sjedinjenih Država da prekrše zakon u činovima pljačke i napada – čak i kada je Vašington pojačao svoje sankcije dok je kubanska ekonomija imala problema zbog uticaja pandemije koronavirusa.
Uvodnik je takođe osudio „kampanju dezinformacija i kleveta“ putem društvenih mreža.
„Kleveta koju promoviše Bela kuća, u vezi sa događajima koje je sponzorisala 2021. godine, koristi se kao izgovor za održavanje politike maksimalnog pritiska na Kubu“, navodi se u saopštenju.
Ovu politiku, koju je osmislila administracija Donalda Trampa, „ozbiljno primenjuje“ sadašnja administracija predsednika Džoa Bajdena, dodaje se.
U julu 2021. hiljade Kubanaca izašlo je na ulice širom skoro 50 gradova u zemlji uzvikujući „sloboda“ u znak protesta zbog sve veće ekonomske krize, najgore u poslednje tri decenije.
Frustrirani dugim redovima za hranu, javni prevoz, gorivo i lekove, više od 140.000 Kubanaca je od oktobra 2021. migriralo u Sjedinjene Države, prema podacima američke vlade.
Protesti su bili kratkog daha i kubanske vlasti su od tada osudile stotine na zatvorske kazne po optužbama koje se kreću od javnog nereda do pobune, što je izazvalo pozive aktivista na kršenje ljudskih prava.
Američki Stejt department saopštio je da ne stoji iza protesta 2021. i ponovio pozive za momentalno oslobađanje oko 700 kubanskih političkih zatvorenika.
„Kao što ceo svet zna, kubanski narod je protestovao za sebe“, rekao je zvaničnik američkog Stejt departmenta, dodajući da „režim nastavlja da nasilno potiskuje gotovo svaku vrstu mirnog javnog neslaganja i pritvara, uznemirava i preti porodicama pritvorenih demonstranata koji usuđuju da javno govore o svojim zatočenim članovima porodice“.
Evropska unija je takođe pozvala kubansku vladu da oslobodi demonstrante.
„Više od svega, ovaj uvodnik odražava stanje odnosa između Sjedinjenih Država i Kube“, rekao je Arturo Lopez-Levi, stručnjak za spoljne odnose sa Autonomnog univerziteta u Madridu. „Klima koja pogoduje barem smanjenju tenzija oko ovog pitanja nije stvorena.
Lopez-Levi je rekla da će oslobađanje zatvorenika biti „veoma teško“ sve dok SAD održavaju neprijateljsku politiku po nekim fundamentalnim pitanjima.
Dve godine nakon protesta, neki kubanski emigranti pozvali su na održavanje događaja u znak sećanja na taj datum. Iako su u ponedeljak u nekim delovima prestonice viđeni dodatni službenici obezbeđenja u civilu, ulice Havane ostale su mirne.
