Produženi periodi samoće mogu mnoge od nas ostaviti da se penju uz zidove da bi nam nešto zaokupilo um. Oni koji su kreativno nastrojeni, međutim, uživaju u slobodi da pobegnu u sopstveni mentalni univerzum.
Američki psiholozi sa univerziteta u Arizoni, Arkanzasu i Minesoti anketirali su preko 2.000 volontera kako bi bolje razumeli kako kreativnost počinje kada nemamo šta bolje da radimo.
Pojedinci koji su bili bolji u divergentnom razmišljanju imali su manje šanse da dožive dosadu kada su ostali sami sa svojim mislima.
Iako daleko od iznenađujućeg nalaza, ono naglašava razlike između naših umova u neokupiranom stanju, potencijalno utičući na istraživanje koje se oslanja na upoređivanje skeniranja moždane aktivnosti u mirovanju.
To bi takođe moglo da pruži bolje načine da ohrabri ljude da cene vreme zastoja, a da se ne osećaju obaveznim da ga popune kućnim poslovima, radnim zadacima i čudnim poslovima.
„Razumevanje zašto različiti ljudi misle na način na koji misle može dovesti do obećavajućih intervencija za poboljšanje zdravlja i blagostanja“, kaže stariji autor Džesika Endruz-Hana, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta u Arizoni.
Globalna pandemija nas je naučila da su dugi periodi izolacije uslov koji malo ko od nas uživa. Postoji više načina na koji se ljudi nose sa pritiscima koji dolaze sa samoćom, a nisu svi zdravi.
Za neke je socijalno distanciranje bila dragocena prilika da češće odlaze u sopstveni um, ispunjavajući te duge sate zamišljenim pričama, divljim spekulacijama i nesputanim skakanjem između labavo povezanih misli.
„U današnjem užurbanom i digitalno povezanom društvu, vreme da budete sami sa svojim mislima bez ometanja može postati retka roba“, kaže Endruz-Hana.
Da bi stekli bolji uvid u to kako ovo izgleda u realnom vremenu, istraživači su pozvali 90 volontera da sede sami u prostoriji bez digitalnih ometanja čitavih 10 minuta i jednostavno izbace sve što im padne na pamet.
Test divergentnog razmišljanja pružio je istraživačima podatke o tendenciji svakog učesnika da istražuje nekonvencionalna rešenja za otvorena pitanja poput „Kako biste zaradili novac sa 100 gumenih traka?“
Analiziranje lanca ideja dok su bile izgovorene naglas dalo je istraživačima izvestan uvid u procese koji su nekima omogućili da razmišljaju van okvira.
„Dok su mnogi učesnici imali tendenciju da skaču između naizgled nepovezanih misli, kreativni pojedinci su pokazivali znake da razmišljaju više asocijativno“, kaže Kventin Rafaeli, student psihologije na Univerzitetu u Arizoni.
Takođe su više govorili, odražavajući slobodan tok ideja, i ocenili su sebe kao manje dosadne za to vreme.
U drugoj studiji, tim je procenio odgovore 2.612 učesnika na onlajn anketu o kreativnosti. Procene koje su sami prijavili podržali su nalaze prve studije – što ukazuje na to da su kreativni ljudi bili manje dosadni tokom karantina COVID-19.
Imajući na umu subjektivnost samoidentifikacije kao kreativnog, i izazove koji su uključeni u davanje smisla razmišljanjima volontera o ekonomiji kolekcija gumica, jasno je da ne zauzimamo svi mirno vreme na isti način.
Koliko god mnogi od nas bili brzi da popune to ‘mrtvo vreme’, gubljenje fokusa i zoniranje nije tako neproduktivno kao što možemo zamisliti. Učenje kako da prihvatimo našu unutrašnju kreativnost i uživamo u tim trenucima moglo bi biti od koristi.
„Kako postajemo prezaposleni, preopterećeni i zavisni od naših digitalnih uređaja, mislim da moramo bolje da radimo u svojim domovima, na radnim mestima i u školama kako bismo kultivisali vreme da se jednostavno opustimo sa svojim mislima“, kaže Endruz-Hana.