Grupa paleontologa, jedan sa Univerziteta Massei, dva iz Muzeja Novog Zelanda Te Papa Tongareva i četvrti iz Bruce muzeja, pronašla je fosilizirane ostatke najstarijeg poznatog izumrlog malog pingvina. U svom radu objavljenom u Journal of Paleontology, grupa opisuje gde i kako su fosili pronađeni i kako se male ptice uklapaju u moderne male pingvine.
Tim je pronašao dve fosilizovane lobanje u južnom regionu Taranaki na severnom ostrvu Novog Zelanda, u formaciji Tangahoe. Testiranje je pokazalo da su oba bila iste drevne vrste i da su prve takve vrste pronađene. Tim ih je nazvao Eudiptula vilsonae, što u prevodu znači Vilsonov mali pingvin. Jedna od lobanja je bila od odrasle osobe, dok je druga bila od maloletnika. Oba su bila u dovoljno dobrom stanju da se mogu porediti sa modernim malim pingvinima (korora), najmanjom postojećom vrstom pingvina.
Istraživački tim priznaje da nisu mogli sa sigurnošću da kažu koliko je velika drevna vrsta mogla biti, ali u poređenju sa njihovim modernim precima, pretpostavljaju da su verovatno bile visoke oko 35 centimetara i verovatno teške nešto manje od kilograma.
U savremeno doba, više vrsta malih pingvina živi u Australiji, Novom Zelandu i Tasmaniji. Međutim, malo je posla urađeno na pronalaženju njihovog porekla. Dakle, nije poznato da li je novopronađena vrsta direktni potomak. Zbog njihovih sličnosti, istraživački tim sumnja da jesu.
Oni takođe sugerišu da je to svedočanstvo izuzetne sposobnosti ptica da se prilagode svetu koji se menja bez potrebe da se same podvrgavaju mnogo promenama – okruženje oko njih se dramatično promenilo tokom godina, primećuje tim. Takođe, savremeni mali pingvini sada zauzimaju najširi opseg teritorije od svih pingvina.
Novopronađena vrsta, primećuju, bila je živa pre otprilike 3 miliona godina i raspršena tokom pleistocena – nalaz takođe potvrđuje da su mali pingvini bili živi tokom neogenskog perioda. Istraživački tim sugeriše da njihov nalaz takođe pokazuje zelandsko poreklo za male pingvine uopšte.
