Usred ogromnog smrznutog i neplodnog terena Arktika nalazi se jedinstveni morski ekosistem koji podržava mrežu raznolikog prirodnog života koji, prema novoj studiji naučnika Kenta Mura, uspeva da se održi protiv uticaja klimatskih promena – do sada.
Profesor atmosferske fizike na Univerzitetu u Torontu Misisaga, Mur proučava prostranstvo od 85 000 kvadratnih stopa poznato kao polinia – naziv za područje otvorene vode tokom cele godine okruženo morskim ledom. Smešten u severnom Bafinovom zalivu između Kanade i Grenlanda, stvara relativno topliju mikroklimu sa otopljenom slatkom vodom, koja svakog proleća izaziva obilno cvetanje fitoplanktona.
Lokalitet privlači različite vrste riba, ptica, morževa, narvala, kitova, foka i polarnih medveda koji dolaze da se hrane, pare i odmore. Nekoliko milenijuma, polinja je takođe bila izvor tradicionalne hrane za lokalne starosedelačke narode.
Naučnici ovu lokaciju nazivaju polinjom Severne vode (SADA), dok je kanadski Inuiti zovu Sarvarjuak, a među Inuitima Grenlanda poznat je kao Pikialasorsuak. Koje god ime da koristite, Mur želi da shvatite njegovu ekološku važnost.
„Arktik je uglavnom kao pustinja“, rekao je Mur. Mnogim divljim životinjama je teško da prežive. „Ali Severna voda je prilično neverovatna, jer je to biološki najproduktivniji ekosistem u regionu… Možete je zamisliti kao oazu na Arktiku“, rekao je on.
NOV se nalazi ispod moreuza Nares, plovnog puta veličine 40 puta 600 kilometara koji odvaja severozapadni Grenland od ostrva Elsmer, okružen najstarijim i najdebljim morskim ledom na svetu. Svake zime, duž severnog i južnog kraja moreuza formiraju se ledeni lukovi dužine do 100 kilometara. Oni stabilizuju led tokom sedam ili osam meseci, sprečavajući da bilo kakve ledene plohe koje se lome spuste u SAD.
Da bi razumeo kako zagrevanje zemlje utiče na region, Mur se pridružio dvojici naučnika iz Kanade za životnu sredinu i klimatske promene kako bi proučavali ledene lukove. Njihova studija iz 2021. otkrila je da stanji led uzrokuje da se ovi lukovi urušavaju sve ranije svake godine.
„Bilo je dosta posla koji sugeriše da će se bez lukova SAD dramatično promeniti“, rekao je Mur. „Ta promena bi značila smanjenje produktivnosti, manje vrsta u regionu i samo opšti pad bogatstva ekosistema.
Nedavno se Mur ponovo udružio sa ista dva naučnika kako bi ispitao satelitske podatke koji pokazuju obrasce formiranja i raspadanja ledenih lukova svake zime od 2007. Oni su takođe razvili modele za predviđanje vremena kako bi procenili kako će, u odsustvu ledenih lukova, vetrovi oduvati led nizvodno u the SADA.
Otkrili su da kada se lukovi ne formiraju, prisustvo morskog leda ima tendenciju da bude oko 10 procenata veće nego obično. Međutim, uprkos varijacijama u aktivnosti ledenog luka, biološka produktivnost u SADA je stabilna. Mur je rekao da je to možda zato što jaki vetrovi u regionu guraju led u — a zatim i van — iz poline, ne ostavljajući im vremena da ometaju ekosistem. Njihovi nalazi su ovog meseca objavljeni u časopisu Scientific Reports.
„To je nekako dobra vest, da je polinja stabilnija nego što su ljudi mislili“, rekao je Mur. „Možemo malo lakše disati o SADA u narednih nekoliko godina.
Ali kako se klimatske promene intenziviraju, rekao je Mur, SAD bi moglo biti u opasnosti. Kao kritično stanište za toliko različitih vrsta i ključni doprinos bezbednosti hrane obližnjih starosedelačkih zajednica, rekao je da moramo da pazimo na to.
„Osnovno pitanje je to što još uvek zagrevamo planetu. I postoje mnogi drugi stresovi na životnu sredinu i životinje u tom regionu“, rekao je on. „Ako idete na scenario u kojem izgubimo sav led na Arktiku, onda SADA više neće biti tamo.