Problemi sa mentalnim zdravljem pogađaju značajan procenat dece i adolescenata širom sveta, a problemi u ponašanju su među najčešćim. Problemi u ponašanju u adolescenciji mogu dovesti do poremećaja ponašanja, doprinoseći nepovoljnim zdravstvenim ishodima, invaliditetu, smanjenom kvalitetu života, pa čak i preranom mortalitetu.
Diplomirani student Univerziteta u Mičigenu i glavni autor Mia Kihan Zhu i Eduardo Villamor, profesor epidemiologije na U-M školi javnog zdravlja, osvetlili su vezu između hronotipa i problema u ponašanju. Oni raspravljaju o studiji sprovedenoj u Kolumbiji koja je ispitivala ciklus spavanja i buđenja pojedinca i njegovu vezu sa problemima ponašanja. Istraživanje je objavljeno u časopisu Chronobiology International.
Hronotip se ogleda u prirodnim navikama osobe za spavanje i buđenje. Na primer, neko ko radije ide u krevet kasno i kasno se budi ima kasniji hronotip („noćna sova“), dok neko ko više voli da ide rano u krevet i rano se budi ima rani hronotip („jutarnja ševa“). Društveni džet lag je neusklađenost između prirodnog hronotipa i vremena spavanja i buđenja koje nameću društvene obaveze.
Otkrili smo da su i kasniji hronotip („veče“) i društveni džet lag povezani sa povećanim problemima u ponašanju. Iako odnos između hronotipa i ponašanja nije objašnjen socijalnim džet lagom, bilo bi interesantno saznati da li intervencije na večernjem ili društvenom džet lagu mogu uticati na razvoj problema u ponašanju.
Problemi u ponašanju u adolescenciji su konvencionalno kategorisani u dve velike grupe, eksternalizirajuće ponašanje, kada se deca ponašaju agresivno ili krše pravila, i internalizujuća ponašanja koja uključuju depresivnija, anksioznija ili povučena ponašanja. Druge važne kategorije su misao, pažnja i društveni problemi. Neke od ovih kategorija predviđaju razvoj specifičnih poremećaja kasnije u životu. Proučavanje problema ponašanja u ovim kategorijama je takođe od pomoći da se omogući poređenje između studija sprovedenih u različitim populacijama.
Postoje dva elementa društvenog džet laga; jedan se odnosi na prirodne obrasce spavanja osobe, a drugi na stvarne obrasce spavanja koje nameću društvene obaveze. Razumevanje svake komponente može pomoći u identifikaciji načina da se poboljša njihova neusklađenost i njihove posledice.
Povezanost između hronotipa i problema u ponašanju bila je jača kod dečaka u poređenju sa devojčicama za jednu vrstu internalizovanog ponašanja (somatske tegobe) i za socijalne probleme. Međutim, za većinu problema u ponašanju nije bilo velikih razlika između muških i ženskih adolescenata.
Roditelji i zdravstveni radnici bi trebalo da povećaju svoju svest o problemima spavanja kod dece i adolescenata jer oni mogu biti povezani sa problemima u ponašanju. Budući da je kasniji hronotip takođe povezan sa drugim zdravstvenim problemima, uključujući hronične bolesti kao što su dijabetes i bolesti srca, procena uticaja intervencija na decu i adolescente za promovisanje ranog odlaska na spavanje može biti važan prioritet istraživanja.
Ovi rezultati bi mogli biti primenljivi na zemlje sa sličnim obrascima spavanja i ponašanja, verovatno u drugim zemljama Latinske Amerike.
