Japanski premijer Fumio Kišida pridružiće se liderima NATO-a u Litvaniji u utorak kako bi podsetio alijansu usmerenu na Ukrajinu da obrati pažnju na kinesku i rusku aktivnost u Aziji, koju Japan vidi kao pretnju globalnoj bezbednosti, izveštava Rojters.
Kišidina druga poseta skupu Severnoatlantskog saveza, zajedno sa liderima Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda, dolazi u trenutku kada Japan udvostručuje troškove odbrane kako bi odvratio kineske i ruske snage u vodama i nebu oko Japana.
S obzirom da Japan oseća da se više ne može oslanjati samo na svog starog saveznika SAD da ga podrže, Kišida se takođe udvara novim bezbednosnim partnerima.
„Japan govori o principima kao što je teritorijalni integritet, ali poruka Evropi je „ne zaboravi na Indo-Pacifik, bez obzira koliko je teška situacija sa Rusijom“, rekao je Mičito Curuoka, stručnjak za NATO sa Univerziteta Keio.
Kišida je proteklih godinu dana pozivao „nacije istomišljenika“ da se drže zajedno, upozoravajući da bi sukob nalik Ukrajini, koji Rusija opisuje kao specijalnu operaciju, mogao izbiti u istočnoj Aziji ako Kina pokuša da preuzme kontrolu nad samoupravom Tajvan. Kina je kritikovala Japan zbog „hladnoratovskog mentaliteta“.
U svojoj najnovijoj godišnjoj proceni nacionalne bezbednosti, Japan je opisao da je okružen akterima sa nuklearnim oružjem, uključujući Kinu, Severnu Koreju i Rusiju, koja je takođe sused šest članica NATO-a. Tokio brine da će biti uvučen u sukob oko Tajvana, koji je udaljen samo 100 km (62 milje).
Očekuje se da će na sastanku u glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu, Japan biti uključen u program NATO-a individualno prilagođenog partnerstva, otvarajući put saradnji u oblasti sajber bezbednosti, svemira i razmene informacija o Kini i Rusiji.
Ta inicijativa usledila je nakon posete Japanu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga u januaru kada je rekao da lekcije koje Kina uči od Ukrajine mogu uticati na njene odluke.
Dokumenti NATO-a počeli su da odražavaju zabrinutost za Kinu, istočnu Aziju i Indo-Pacifik, ali Japan treba da produbi svoju svest o tim pitanjima, rekao je japanski zvaničnik uključen u diskusiju o vezama sa NATO-om.
Međutim, malo je verovatno da će vojna alijansa pristati da otvori kancelariju u Tokiju, suočen sa protivljenjem francuskog predsednika Emanuela Makrona potezu koji bi mogao da iznervira Kinu i otvori NATO za optužbe za geografsko prekoračenje.
„Ako pojačamo prisustvo NATO-a u indo-pacifičkom području i proširimo njegov domet, napravićemo veliku grešku“, rekao je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova.
Diplomate iz dve evropske zemlje NATO-a koje su razgovarale za Rojters rekle su da nelagodnost u alijansi oko kancelarije u Tokiju prevazilazi Francusku. Odbili su da budu identifikovani.
Drugi japanski zvaničnik uključen u pripreme Kišidine posete NATO-u rekao je da ideja o kancelariji NATO-a u Japanu nema nikakve veze sa Kinom, ali je tako uobličena i svaka zemlja NATO-a ima svoje odnose sa Kinom.
Japan će, dodao je, nastaviti da komunicira sa NATO-om preko svoje ambasade u Briselu ili preko danske ambasade u Tokiju, kontakt tačke u Japanu za odnose sa vojnom alijansom.
Južnokorejski predsednik Ioon Suk Ieol, koji će takođe prisustvovati samitu NATO-a, takođe želi da produbi odnose u Evropi, uključujući nove sporazume o odbrani sa zemljama poput Poljske.
Pod Ioon-om, Južna Koreja je uspostavila kancelariju za vezu sa NATO-om u Briselu i prihvatila je poziv na jedinstvo među zemljama istomišljenika. On bi se, međutim, mogao suočiti sa ponovnim pritiskom da dostavi oružje Ukrajini, što je njegova administracija odbila, oprezna zbog ruskog uticaja na Severnu Koreju.
Australijski premijer Entoni Albanez, još jedan član Azijsko-pacifičke četvorke pozvan na skup NATO-a, rekao je da će Australija zadržati podršku Ukrajini, kada je upitan o novoj finansijskoj pomoći za nju.
„Nastavićemo da budemo uz narod Ukrajine“, rekao je Albaneze za Skaj njuz.
