Da bismo postigli opipljiva rešenja za očuvanje okeana, trebalo bi da slušamo ljude koji su najviše pogođeni trenutnim problemima sa kojima se okean suočava: ljudi u tropskim krajevima, kaže 25 koautora knjige „Angaging the Tropical Veoriti to make the Ocean Governance and Science more Pravedan i efikasan“, novi rad u časopisu npj Ocean Sustainability.
„Ne možemo zaista da pričamo o okeanu bez razgovora o prirodi i ljudima“, rekla je naučnica STRI i osnivačka direktorka Adrienne Arsht inicijative za rešenja otpornosti na zajednicu, Ana Spalding, vodeći autor sa morskim ekologom i vanredni profesor u državi Oregon. Univerzitet (OSU) Kirsten Grorud-Colvert. „Kirsten i ja zajedno radimo na premošćivanju ta dva aspekta.
Cilj rada je bio da se iskoristi fokus na tropskim područjima koji je rezultat konferencije Naš okean održane u Panami u martu 2023. Spalding i Grorud-Colvert okupili su grupu multidisciplinarnih istraživača iz celog globalnog tropskog regiona kako bi razgovarali o praktičnim rešenjima za okean konzervacija. Nakon početnih sastanaka za razmišljanje o Zoom-u, organizovali su lično radionicu pisanja nacrta sa osnovnom grupom saradnika u novembru 2022. u STRI-ovom centru prirode Punta Culebra u gradu Panama, Panama.
Cilj je bio da se razgovara o tome kako se suočiti sa najhitnijim problemima koji utiču na okeane, posebno u globalnim tropima. Međutim, umesto da se fokusira samo na naučni aspekt očuvanja mora, uobičajena tema tokom početnih diskusija postala je nejednakost u upravljanju okeanom i nauci o okeanu.
„Osnovni ton je bio da su važne sistemske promene u nejednakosti i pristupu“, rekao je Spalding. „Još uvek smo uključili stranu tehničkih nauka, ali to je napisano, o tome se pričalo. Odlučili smo da ovom pitanju damo prioritet.“
Tropi su dom najvećeg dela svetskog morskog biodiverziteta i većine ljudi koji direktno zavise od okeana. Ali upravljanjem okeanom i dalje dominiraju zemlje sa visokim dohotkom u umerenim regionima, odakle potiče većina naučnog znanja i finansiranja. Politike nesrazmerno uspostavljaju kreatori politike izvan tropskih regiona.
„Želeli smo da priznamo ovu nejednakost od samog početka, da većina resursa i finansiranja za očuvanje mora dolazi iz umerenih regiona, a to često dovodi do toga da ti interesi kooptiraju razgovore. Odatle možemo da idemo napred, uz tropske glasove i tropske stručnost u prednosti“, istakao je Grorud-Colvert.
U radu su autori zaključili da, da bi se postigla stvarna i opipljiva rešenja za održivost okeana, prvo treba postići četiri ključne akcije: pravičnost u nauci o okeanu i upravljanju, ponovno povezivanje ljudi i okeana, redefinisanje okeanske pismenosti i dekolonizacija nauke o okeanu.
„U radu se zaista ističe da problem nije samo u promenama prirodnih ekosistema, riba i mangrova, problem je u nesrazmernom uticaju koji te promene imaju na određene grupe ljudi, posebno širom globalnih tropskih krajeva. A mi nismo videćemo promene u prirodi sve dok ne vidimo sistemske promene u načinu na koji ljudi u ovim regionima mogu da učestvuju, da se angažuju, da se osećaju povezanim sa pitanjima i da se osećaju odgovornim za ove promene“, rekao je Spalding.
„Moramo da idemo dalje od razgovora o problemima do namernog preduzimanja akcija za rešavanje nejednakosti“, rekla je koautorka Sangeeta Mangubhai, naučnica u Talanoa Consultingu, na Fidžiju. „Vreme je da cenimo i verujemo dubokom poznavanju i razumevanju istorije i mesta koje zauzimaju oni među nama u tropskoj većini i dozvolimo da preuzmemo vođstvo na onim mestima koja nazivamo domom.
„Zaključak na koji bih želeo da se fokusiram je dekolonizacija nauke o okeanu, od toga ko vodi, do toga kako se to radi. Ova akcija je relevantna za sve razmere i dimenzije očuvanja okeana: od pojedinaca do institucija, teorije do prakse, i od naše mladost našim starijima“, prokomentarisao je koautor Stiven Mana’oakamai Džonson, sa Odeljenja za prirodne resurse i životnu sredinu na Univerzitetu Kornel.
Spalding i Grorud-Colvert su se posvetili stvaranju prostora za slušanje i izazivanje perspektiva i ideja. „Ne možemo da pronađemo rešenja bez otvorenih i iskrenih i transdisciplinarnih razgovora, i da se postaramo da stvaramo prostor da se to desi“, dodao je Grorud-Colvert.
Uprkos različitim vremenskim zonama i kulturama, saradnici su bili iznenađeni kada su otkrili da se njihova iskustva nisu mnogo razlikovala.
„Neverovatno je kako zajednička iskustva vode ka zajedničkom stvaranju rešenja za globalne tropske krajeve. U istočnoj Aziji i Pacifiku, Africi i Latinskoj Americi, svi osećamo slične stvari, i osećamo se potvrđenim od strane ljudi iz ovih regiona“, rekao je Spalding .
„Pojačavanje glasa tropske većine u nauci o okeanu i upravljanju je ključno da bi se osiguralo da odluke vezane za tropske krajeve uključuju perspektive ključnih aktera iz tropskih krajeva“, izjavila je koautorka Josheena Naggea iz Odeljenja za okeane i Centra za rešenja okeana na Stanfordu. Univerzitet.
„Sadašnji naučni lideri moraju da shvate da su naučnici u tropima uglavnom ignorisani ili marginalizovani veoma dugo, a mi ipak proizvodimo suštinska znanja, i to često na mnogo pravičnije načine“, rekao je koautor Andres Cisneros-Montemaior, zamenik Direktor Ocean Nekus-a i docent na Univerzitetu Simon Fraser.
Istraživač i koautor Estradivari, iz Odeljenja za ekologiju u Lajbnic centru za istraživanje tropskih mora (ZMT) u Nemačkoj, rekao je: „Iako postoje stvarne nejednakosti u upravljanju okeanom i nauci koje mogu imati negativne efekte na očuvanje okeana, postoje i rešenja dostupni sve dok cenimo raznolikost i fleksibilnost i iskoristimo prilike za promene.“
