Kreativni ljudi će vjerovatnije iskoristiti vrijeme zastoja tokom uobičajenog dana istražujući svoj um, sugerira nova studija istraživača Univerziteta u Arizoni.
Studija, objavljena u časopisu Creativiti Research Journal, otkriva da je veća verovatnoća da će kreativni ljudi plodonosno koristiti vreme mirovanja tako što će dozvoliti da jedna ideja dovede do druge. Učesnici studije koji su bili kreativniji osećali su se manje dosadno kada su sedeli sami u sobi, otkrili su istraživači. A tokom pandemije COVID-19, vremena kada je svet doživljavao neobično duge periode nestrukturisanog vremena, kreativnim ljudima je bilo manje dosadno i više su se bavili svojim mislima.
„Posebno sam zainteresovan za kreativnost jer smo želeli da znamo šta se dešava u umu kreativnih pojedinaca, posebno u situacijama u kojima ništa ne sputava njihove misli“, rekao je vodeći autor studije Kventin Rafaeli, diplomirani student na Odseku za psihologiju UArizone.
U psihologiji i neuronauci, većina studija o ljudskim mislima ili podstiče učesnike da razmišljaju na određeni način ili traže od njih da izveštavaju o mislima koje su iskusili, ali manje se zna o tome kako se misli prirodno pojavljuju i razvijaju tokom vremena u nepodstaknutim kontekstima, rekla je Džesika Endruz- Hana, vanredni profesor na Odseku za psihologiju i viši autor rada.
„Ovde dolazi naša studija“, rekla je Endruz-Hana.
Istorija je puna anegdota o poznatim naučnicima, umetnicima i filozofima koji su uživali da budu sami sa svojim mislima, a ti ljudi su često generisali neke od svojih najboljih ideja u vreme mirovanja, rekla je Endruz-Hana.
„U današnjem užurbanom i digitalno povezanom društvu, vreme da budete sami sa svojim mislima bez ometanja može postati retka roba“, dodala je ona.
Istraživači su podelili studiju na dva dela. Za prvi eksperiment, istraživači su zamolili svakog učesnika da sedi sam u prostoriji 10 minuta bez ikakvog pristupa digitalnim uređajima. U nedostatku bilo kakvog posebnog upita, od učesnika je zatraženo da iznesu svoje misli naglas u realnom vremenu. Snimljeni fajlovi od 81 učesnika su zatim transkribovani i analizirani.
Istraživači su procenili kreativnost učesnika kroz „test divergentnog razmišljanja“, verbalni test zasnovan na laboratoriji koji meri sposobnost osobe da razmišlja van okvira. Učesnici koji su se dobro pokazali u testu divergentnog razmišljanja imali su misli koje su tekle slobodno i bile su povezane jedna sa drugom, što je često naznačeno frazama kao što su „ovo me podseća na“ ili „kad već govorimo o tome“.
„Dok su mnogi učesnici imali tendenciju da skaču između naizgled nepovezanih misli, kreativni pojedinci su pokazivali znake da razmišljaju više asocijativno“, rekao je Raffaeli.
Prvi eksperiment je takođe otkrio da su kreativni ljudi više angažovani u svojim mislima kada su ostali sami bez ometanja, kao što su mobilni telefon i internet.
„Kreativni ljudi su sebe ocenili kao manje dosadne, čak i tokom tih 10 minuta. Takođe su govorili više reči u celini, što je ukazivalo da je veća verovatnoća da će se njihove misli slobodno kretati“, rekla je Endruz-Hana.
Da bi upotpunili svoje početne nalaze, istraživači su proširili svoju studiju u kontekstu mnogo većeg vremenskog perioda – pandemije COVID-19 – kada su mnogi ljudi češće bili sami sa svojim mislima.
Za drugi eksperiment, preko 2.600 odraslih je odgovorilo na pitanja putem aplikacije za pametne telefone pod nazivom Mind Vindov, koju su razvili Endruz-Hana i njen diplomirani student Erik Endruz. Učesnici koji su se identifikovali kao kreativni izjavili su da im je manje dosadno tokom pandemije.
„Kako postajemo sve više preopterećeni radom, preopterećeni rasporedom i zavisnici od naših digitalnih uređaja, mislim da treba da radimo bolji posao u svojim domovima, na radnim mestima i u školama kako bismo kultivisali vreme da se jednostavno opustimo sa svojim mislima“, rekla je Endruz-Hana.
Istraživači nastavljaju ovu liniju rada koristeći svoju aplikaciju Mind Vindov. Oni podstiču ljude da preuzmu i koriste aplikaciju kako bi pomogli naučnicima da razumeju kako ljudi širom sveta razmišljaju u svom svakodnevnom životu.
„Razumevanje zašto različiti ljudi misle na način na koji misle može dovesti do obećavajućih intervencija za poboljšanje zdravlja i blagostanja“, rekla je Endruz-Hana.
