Kao psihijatrijski poremećaj sa početkom u odraslom dobu, smatra se da je šizofrenija izazvana nekom kombinacijom faktora životne sredine i genetike, iako tačan uzrok još uvek nije u potpunosti shvaćen.
U studiji objavljenoj u časopisu Cell Genomics, istraživači su pronašli korelaciju između šizofrenije i somatskih varijanti broja kopija, vrste mutacije koja se javlja u ranoj fazi razvoja, ali nakon što je genetski materijal nasleđen. Ova studija je jedna od prvih koja je rigorozno opisala odnos između somatskih — a ne nasleđenih — genetskih mutacija i rizika od šizofrenije.
„Prvobitno smo mislili o genetici kao o proučavanju nasleđa. Ali sada znamo da genetski mehanizmi idu mnogo dalje od toga“, kaže stariji autor Kris Volš, istraživač na Medicinskom institutu Hauard Hjuz i šef genetike i genomike u Bostonskoj dečijoj bolnici. „Gledamo mutacije koje nisu nasleđene od roditelja.“
Istraživači su analizirali podatke o genotipskim markerima iz preko 20.000 uzoraka krvi ljudi sa ili bez šizofrenije iz Konzorcijuma za psihijatrijsku genomiku. Oni su na kraju identifikovali dva gena — NRKSN1 i ABCB11 — koji su bili u korelaciji sa slučajevima šizofrenije kada su poremećeni u materici. NRKSN1, gen koji pomaže u prenošenju signala kroz mozak, ranije je povezivan sa šizofrenijom. Međutim, ovo je prva studija koja povezuje somatske, a ne nasleđene, NRKSN1 mutacije sa šizofrenijom.
Za razliku od naslednih mutacija, koje su prisutne u svim ćelijama tela, somatske mutacije su prisutne samo u delu ćelija na osnovu toga kada i gde se mutacija dogodila. Ako se mutacija dogodi rano u razvoju, očekuje se da je varijanta prisutna u celom telu u obliku mozaika. Na osnovu ovog principa, istraživači mogu da identifikuju somatske mutacije koje su se javile u ranom razvoju i prisutne su ne samo u mozgu, već iu delu ćelija u krvi.
„Ako se mutacija dogodi nakon oplodnje kada postoje samo dve ćelije, mutacija će biti prisutna u polovini ćelija tela“, kaže Volš. „Ako se pojavi u jednoj od prve četiri ćelije, biće prisutno u otprilike četvrtini ćelija tela, i tako dalje.
Drugi gen koji su istraživači identifikovali, ABCB11, je najpoznatiji po tome što kodira protein jetre. „Taj je došao niotkuda za nas“, kaže Eduardo Mauri, student doktorske medicine na Harvard-MIT-u. program. „Postoje neke studije koje povezuju mutacije u ovom genu sa šizofrenijom otpornom na lečenje, ali to nije bilo snažno umešano u šizofreniju po sebi.
Kada je tim dalje istraživao, otkrili su da je ABCB11 takođe izražen u vrlo specifičnim podskupovima neurona koji prenose dopamin od moždanog stabla do moždane kore. Smatra se da većina lekova za šizofreniju deluje na ove ćelije kako bi smanjila nivo dopamina kod pojedinca, tako da ovo može objasniti zašto je gen povezan sa otpornošću na lečenje.
Zatim, tim radi na identifikaciji drugih stečenih mutacija koje bi mogle biti povezane sa šizofrenijom. S obzirom na to da je studija analizirala uzorke krvi, biće važno pogledati više mutacija specifičnih za mozak koje su možda bile suviše suptilne ili nedavne u životu pacijenta da bi ih ova analiza otkrila. Pored toga, somatska brisanja ili duplikacije mogu biti nedovoljno istražen faktor rizika povezan sa drugim poremećajima.
„Ovom studijom pokazujemo da je moguće pronaći somatske varijante u psihijatrijskom poremećaju koji se razvija u odraslom dobu“, kaže Mauri. „Ovo otvara pitanja o tome koji drugi poremećaji mogu biti regulisani ovim vrstama mutacija.“