Ekstremno vreme izaziva pustoš širom Latinske Amerike, stvarajući milijarde vrednu štetu i oslobađajući začarani krug koji dovodi do veće potražnje za fosilnim gorivima i većih klimatskih promena, saopštila je u sredu Svetska meteorološka organizacija, piše Rojters.
Temperature su se zagrevale u proseku za 0,2 stepena Celzijusa po deceniji u poslednjih 30 godina – što je najveća zabeležena stopa, prema izveštaju o stanju klime u Latinskoj Americi i Karibima za 2022.
Kako temperature rastu, ekstremni vremenski događaji postaju sve češći, sa često neočekivanim posledicama koje izazivaju klimatske promene, navodi se u izveštaju.
„Produžena suša dovela je do pada proizvodnje hidroelektrične energije u velikim delovima Južne Amerike, što je izazvalo porast potražnje za fosilnim gorivima u regionu sa velikim neiskorišćenim potencijalom za obnovljivu energiju“, navodi se u izveštaju.
Šumski požari širom Latinske Amerike 2022. godine, podstaknuti suvim zemljištem i ekstremnom toplotom, doveli su do povećanja emisija ugljen-dioksida na najviši nivo u poslednjih 20 godina, podižući temperature i dalje povećavajući rizik od katastrofe, navodi se u izveštaju.
„Mnogi ekstremni događaji bili su pod uticajem dugotrajne La Nine, ali su takođe nosili obeležje klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom“, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas.
[1/3] Ljudi hodaju ulicom dok temperatura raste tokom neobičnog toplotnog talasa, u Montereju, Meksiko, 14. juna 2023. REUTERS/Daniel Becerril/File Photo
„Novopridošli El Nino će pojačati toplotu i sa sobom doneti ekstremnije vreme.
Suša i oluje činile su najveći deo ekonomske štete u vrednosti od 9 milijardi dolara prijavljenih 2022. bazi podataka o hitnim događajima (EM-DAT) Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa (CRED).
Izveštaj Svetskog meteorološkog instituta dolazi usred Konvencije o životnoj sredini i razvoju održanoj u Havani i koju je organizovala grupa zemalja u razvoju G77, koja uključuje Kinu.
Kubanska ministarka životne sredine Elba Rosa Perez rekla je tokom inauguracione sednice konvencije u utorak da je situacija mnoge zemlje u razvoju dovela do krajnjih granica.
„Suočavamo se sa sve snažnijim uticajima klimatskih promena, ali odluke usvojene u klimatskim pregovorima za sprovođenje Pariskog sporazuma ne napreduju istom brzinom“, rekla je ona.
Pariskim sporazumom iz 2015. postavljen je cilj da se zagrevanje zadrži ispod 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, ali naučnici i aktivisti upozoravaju da je potrebno više akcija kako bi se izbegli najgori uticaji klimatskih promena.
