Nova studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu bacila je svetlo na dugoročni uticaj COVID-19 na kvalitet života među različitim etničkim grupama u zemlji. Studija, deo većeg kohortnog projekta, naglašava značajno neslaganje između Arapa i Druza i Jevreja, pri čemu su dve prethodne grupe doživele izraženiji pad kvaliteta života godinu dana nakon infekcije.
U ovoj kohortnoj studiji, istraživači su redovno pratili pojedince koji su bili zaraženi virusom SARS-CoV-2 kako bi procenili različite aspekte njihovog zdravlja. Nalazi, objavljeni u Međunarodnom časopisu za javno zdravlje, pokazuju da je razlika u kvalitetu života među etničkim grupama ostala čak i nakon što se u obzir uzmu socio-ekonomske razlike.
„Počeli smo sa ovom studijom da bismo istražili dugoročne efekte COVID-19 na manjinske grupe u Izraelu s obzirom na postojeće zdravstvene nejednakosti u zemlji“, objašnjava glavni autor studije, prof. Majkl Edelštajn, sa Medicinskog fakulteta Azrieli u Baru. Univerzitet Ilan.
Dobrobit je procenjena korišćenjem instrumenta za kvalitet života EK-5D koji meri pet dimenzija: pokretljivost, briga o sebi, uobičajene aktivnosti, bol/nelagodnost i anksioznost/depresija. „Naši rezultati su otkrili da, iako je pre-COVID kvalitet života među Jevrejima, Arapima i Druzima u našoj studiji u početku bio uporediv, nakon 12 meseci nakon infekcije, učesnici Arapa i Druza su prijavili kvalitet života 11% niži od njihovog jevrejske kolege“, dodaje Edelštajn.
Nalazi studije nose važne implikacije za razumevanje trajnog uticaja COVID-19 nakon akutne faze pandemije. Istraživanje sugeriše da određene populacije mogu biti podložnije dugotrajnim simptomima i smanjenom kvalitetu života, što pogoršava već postojeće zdravstvene disparitete. Ovi nalazi ne samo da imaju implikacije na Izrael, već takođe pružaju dragocene uvide za globalne napore za rešavanje dugoročnih posledica pandemije COVID-19.
„Značaj našeg istraživanja leži u sposobnosti da rasvetlimo tekući uticaj COVID-19, čak i kada bolest prelazi iz vanredne situacije u javnom zdravstvu u trajnu zabrinutost za zdravlje“, kaže prof. Edelstein. „Shvatajući kako virus utiče na različite zajednice, možemo raditi na razvoju ciljanih intervencija i sistema podrške za ublažavanje dugoročnih efekata na kvalitet života.
Dr Jelte Elsinga, sa medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu u Holandiji, vodila je analizu. Kao deo većeg projekta kohorte, više radova je već objavljeno, a još nekoliko je u toku. Idući dalje, istraživački tim će nastaviti da istražuje ulogu vakcina u ublažavanju dugoročnog uticaja COVID-19, kao i da istražuje ekonomske posledice pandemije na zapošljavanje i prihode među učesnicima studije.
