Veliki depresivni poremećaj (MDD) je složena i iscrpljujuća metalna bolest. S obzirom na svoju složenu i rasprostranjenu prirodu, MDD je bio predmet intenzivnih medicinskih istraživanja. Prethodne studije su otkrile povezanost između MDD i abnormalnog kortikalnog savijanja u mozgu, ali pouzdan fiziološki indikator je ostao neuhvatljiv.
Sada, studija objavljena u Psichological Medicine od strane istraživača iz Koreje izveštava o uspešnoj identifikaciji biomarkera zasnovanog na neuroima koji bi mogao da revolucioniše dijagnozu MDD.
Po izgledu, najudaljeniji sloj ljudskog mozga, nazvan korteks, predstavlja lavirint nabora tkiva. Vrhovi ili uzdignute površine ovih nabora, zvani giri, igraju važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju mozga. Nepravilna girifikacija—ili razvoj girusa—upletena je u različite neurološke poremećaje, jedan od njih je iscrpljujuća i široko rasprostranjena mentalna bolest, veliki depresivni poremećaj (MDD).
Iako su prethodne studije pokazale da su abnormalni kortikalni obrasci savijanja povezani sa MDD, pouzdan indikator je do sada ostao van domašaja.
Sada, u pozitivnom preokretu, istraživači predvođeni profesorom Biung-Joo Hamom i vanrednim profesorom Kiu-Man Hanom sa Medicine Univerziteta u Koreji prijavili su uspešnu identifikaciju biomarkera zasnovanog na neuroima za MDD.
Govoreći o jedinstvenom otkriću koje izdvaja njihovu studiju od prethodnih, prof. Ham objašnjava: „Naša prva studija ove vrste je istraživala povezanost MDD sa lokalnim indeksom girifikacije ili LGI višestrukih kortikalnih regiona u celini. nivo mozga i povezanost LGI sa kliničkim karakteristikama MDD.“
LGI je merenje kortikalnog savijanja koje se izvodi iz skeniranja mozga kao odnosa zakrivljenih i zaglađenih površina korteksa u regionu od interesa. U ovoj studiji, istraživači su uporedili vrednosti LGI iz više kortikalnih regiona u mozgu pacijenata sa MDD sa onima zdravih osoba. Podaci neuroimadžinga koji su korišćeni za poređenje i analizu obe grupe dobijeni su skeniranjem magnetne rezonance.
Prof. Ham i njegov tim su pokazali da vrednosti LGI iz više kortikalnih regiona u mozgu pacijenata sa MDD pokazuju hipogirifikaciju – stanje koje karakteriše smanjeno savijanje korteksa – u poređenju sa zdravim osobama.
Otkrili su da su pacijenti sa MDD pokazali značajno niže vrednosti LGI u sedam od 66 procenjenih kortikalnih regiona (u obe hemisfere mozga), koji su uključivali prefrontalni korteks, prednji cingularni korteks, insulu i nekoliko temporalnih i parijetalnih regiona. Značajno je da je najznačajnija hipogirifikacija primećena u levom pars triangularis pacijenata sa MDD.
Kada je zamoljen da podeli svoja razmišljanja o rezultatima studije, dr Han tvrdi da u njihovim nalazima ima više nego što se na prvi pogled čini. „Ranije se pokazalo da kortikalni regioni koje smo procenili u našoj studiji utiču na emocionalnu regulaciju. To znači da abnormalni kortikalni obrasci savijanja mogu biti povezani sa disfunkcijom neuronskih kola uključenih u emocionalnu regulaciju, doprinoseći tako patofiziologiji MDD“, on rekao.
Nalazi studije čvrsto utvrđuju LGI kao relativno stabilan neuroimaging marker za MDD, u poređenju sa prethodno identifikovanim biomarkerima. To je zato što vrednosti LGI odražavaju dugotrajan razvojni proces girifikacije na koji stanje pojedinca tokom procesa merenja ne utiče spontano.
Takođe je vredno istaći robusnost ove studije, s obzirom da je uključivala veći uzorak učesnika, što joj daje prednost u odnosu na slične studije koje su ranije sprovedene.
Zanimljivo je da su istraživači primetili da su kliničke karakteristike MDD, uključujući ponavljanje i trajanje bolesti kod pacijenata, povezane sa povećanom girifikacijom u nekoliko okcipitalnih i temporalnih kortikalnih regiona. Međutim, oni nisu primetili značajnu razliku u vrednostima LGI u ovim regionima između pacijenata i kontrolne grupe.
Uz početak ove studije, buduća istraživanja bi mogla da istraže genetske faktore koji predisponiraju pojedince na abnormalne kortikalne obrasce savijanja i, zauzvrat, MDD. Studija takođe može poslužiti kao putokaz za odabir kortikalnih regiona kao meta za medicinske tretmane koji imaju za cilj smanjenje simptoma ovog stanja.
Sve u svemu, identifikovanjem novog biomarkera za MDD, ova studija je utrla put za dublje razumevanje ozbiljnog i sveprisutnog problema mentalnog zdravlja, koji bi, nadamo se, mogao odvesti medicinsku zajednicu korak bliže pronalaženju efikasnog rešenja u budućnosti.