Pušenje duvana i humani papiloma virus (HPV) su dobro poznati faktori rizika za rak glave i vrata, ali postoje brojni dokazi koji pokazuju da mogu da međusobno deluju kako bi dodatno povećali rizik od zaraze, prema studiji naučnika sa Univerziteta.Sao Paula (USP) u Brazilu i Univerziteta u Čileu. Članak o studiji objavljen je u Međunarodnom časopisu za molekularne nauke.
Rezultati studije pojašnjavaju aspekte molekularnih mehanizama uključenih u rak glave i vrata, utirući put novim strategijama prevencije i lečenja, ili drugim intervencijama koje bi mogle da budu od koristi pacijentima.
Rak glave i vrata je grupa karcinoma usta, nosa, sinusa, krajnika, grla i štitne žlezde. Uticao je na oko 830.000 ljudi širom sveta 2020. godine, uzrokujući smrt više od 50%. U Brazilu je izazvao skoro 21.000 smrtnih slučajeva u 2019, prema najnovijim podacima Nacionalnog instituta za rak (INCA). Istorijski gledano, njegovi glavni uzroci bili su alkohol, duvan i loša oralna higijena, ali je poslednjih decenija HPV postao značajan faktor rizika, posebno za mlađe ljude i relativno dobrostojeće pacijente. Rak glave i vrata je sada jedan od najbrže rastućih tipova raka povezanih sa HPV-om u svetu.
„Umesto da nastavimo da odvojeno analiziramo pušenje i HPV kao onkogene faktore, odlučili smo da se fokusiramo na njihovu moguću interakciju“, rekao je Enrike Bokardo, pretposlednji autor članka i profesor na Odeljenju za mikrobiologiju na Univerzitetu Sao Paulo za biomedicinske nauke. Institut (ICB-USP) u Brazilu.
„I pušenje i HPV povezani su sa povećanim oksidativnim stresom i oštećenjem DNK, koji su faktori raka, a prema prethodnim istraživanjima, mogu regulisati superoksid dismutazu 2 [SOD2], navodni biomarker maligniteta oralnog karcinoma i drugih bolesti povezanih sa HPV-om. “
Istraživači su prvo sproveli eksperimente in vitro kako bi analizirali oralne ćelije koje su eksprimirale onkoproteine HPV16 E6 i E7 [što pokazuje infekciju HPV-om] i koje su bile izložene kondenzatu dima cigarete. Utvrđeno je da se nivoi oštećenja SOD2 i DNK značajno povećavaju u poređenju sa kontrolama, što ukazuje na štetnu interakciju između HPV-a i dima cigareta.
Kontrolne ćelije su eksprimirale manje SOD2 od ćelija koje su eksprimirale E6 i E7 ili ćelije izložene dimu cigarete, dok su ćelije koje su eksprimirale onkoproteine i bile izložene dimu cigarete eksprimirale više SOD2 od bilo koje druge, što ukazuje na interakciju između prisustva HPV gena i dim cigarete.
Druga faza projekta uključivala je analizu genomskih podataka iz 613 uzoraka u Atlasu genoma raka (TCGA), javnom repozitorijumu koji sadrži genetske mutacije odgovorne za rak (izvedene iz sekvenciranja genoma i bioinformatike). Istraživači su se fokusirali na analizu transkripcija SOD2 kako bi potvrdili nalaze.
„Iako se studije in vitro odvijaju u veštačkom okruženju, one su polazna tačka za razumevanje onoga što se dešava u složenijim modelima i mogle bi nam omogućiti da u budućnosti intervenišemo objektivno sa izvesnom koristi“, rekao je Bokardo. „Na primer, vakcinacija protiv HPV-a je trenutno dostupna samo od SUS-a [Sistema Unico de Saude, brazilska nacionalna zdravstvena služba] za decu uzrasta 9-14 godina jer su studije dokazale njenu efikasnost protiv genitalnih patologija, ali verujem da bi trebalo da bude moguće razmotriti produženje starosnoj grupi u cilju prevencije bolesti u drugim anatomskim regionima“.
Ova studija posebno, dodao je on, prevodi rezultate dobijene u laboratoriji u kliničku analizu prevazilaženjem „Ahilove pete“ osnovnih istraživanja, a to je teškoća pristupa ljudskim uzorcima, zahvaljujući tehnološkom napretku koji je doveo do stvaranja baza podataka za ljudske uzorke poput onog koji je korišćen u studiji. Ove baze podataka uključuju analizu ekspresije RNK i proteina, kao i podatke prikupljene tokom dugih perioda.
„Sledeći korak bi bio da se poveća složenost korišćenog modela, analizirajući funkcionalno pitanje u kontekstu normalne ekspresije virusnih proteina, gde HPV promoter zapravo reguliše ekspresiju E6 i E7“, rekao je Bokardo. „Ne smemo zaboraviti, na primer, da se događaji kao što su inflamatorni procesi ne mogu videti in vitro, ali je poznato da igraju veoma važnu ulogu u ishodima bolesti.“
