Pametni satovi bi mogli da identifikuju Parkinsonovu bolest do sedam godina pre nego što se pojave karakteristični simptomi i može se postaviti klinička dijagnoza, otkriva novo istraživanje.
U novoj studiji, naučnici su analizirali podatke prikupljene pametnim satovima tokom perioda od 7 dana, mereći brzinu kretanja učesnika. Otkrili su da mogu tačno da predvide, koristeći veštačku inteligenciju (AI), one koji će kasnije razviti Parkinsonovu bolest.
Istraživači kažu da bi se ovo moglo koristiti kao novo sredstvo za skrining za Parkinsonovu bolest, što bi omogućilo otkrivanje poremećaja u mnogo ranijoj fazi nego što to dozvoljavaju trenutne metode.
Studiju su vodili naučnici sa UK Instituta za istraživanje demencije i Instituta za inovacije neuronauka i mentalnog zdravlja (NMHII) na Univerzitetu u Kardifu. Objavljen je danas (3. jula) u časopisu Nature Medicine.
Parkinsonova bolest utiče na ćelije u mozgu koje se zovu dopaminergički neuroni, koji se nalaze u području mozga poznatom kao supstancija nigra. Izaziva motoričke simptome kao što su tremor, rigidnost (ukočenost) i usporenost pokreta. Dok ovi karakteristični simptomi Parkinsonove bolesti počnu da se pojavljuju i kada se može postaviti klinička dijagnoza, više od polovine ćelija u supstanciji nigra će već biti umrlo.
Zbog toga postoji potreba za jeftinim, pouzdanim i lako dostupnim metodama za otkrivanje ranih promena kako bi se intervencija mogla izvršiti pre nego što bolest izazove velika oštećenja mozga.
Istraživači su analizirali podatke prikupljene od 103.712 učesnika UK Biobank koji su nosili pametni sat medicinskog kvaliteta u periodu od 7 dana u periodu 2013–2016. Uređaji su merili prosečno ubrzanje, što znači brzinu kretanja, neprekidno tokom perioda od nedelju dana.
Oni su uporedili podatke iz podskupine učesnika kojima je već dijagnostikovana Parkinsonova bolest, sa drugom grupom koja je dobila dijagnozu do sedam godina nakon što su prikupljeni podaci o pametnom satu. Ove grupe su takođe upoređene sa zdravim ljudima odgovarajućeg uzrasta i pola.
Istraživači su pokazali da je pomoću veštačke inteligencije moguće identifikovati učesnike koji će kasnije razviti Parkinsonovu bolest, na osnovu podataka njihovih pametnih satova. Ne samo da su se ovi učesnici mogli razlikovati od zdravih kontrola u studiji, već su istraživači to proširili kako bi pokazali da se AI može koristiti za identifikaciju pojedinaca koji će kasnije razviti Parkinsonovu bolest u opštoj populaciji. Otkrili su da je ovo preciznije od bilo kog drugog faktora rizika ili drugog prepoznatog ranog znaka bolesti u predviđanju da li će neko razviti Parkinsonovu bolest. Model je takođe mogao da predvidi vreme do dijagnoze.
Ograničenje za studiju je nedostatak replikacije korišćenjem drugog izvora podataka, pošto trenutno ne postoje drugi uporedivi skupovi podataka koji bi omogućili sličnu analizu. Međutim, izvršena je opsežna evaluacija da bi se ublažile sve pristrasnosti.
Rukovodilac studije dr Sintija Šandor, novi lider na Institutu za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji na Univerzitetu u Kardifu, rekla je: „Podaci o pametnim satovima su lako dostupni i jeftini. Od 2020. godine, oko 30% stanovništva UK nosi pametne satove. Korišćenjem ove vrste podataka, potencijalno bismo mogli da identifikujemo pojedince u ranim stadijumima Parkinsonove bolesti u opštoj populaciji.
„Ovde smo pokazali da jedna nedelja prikupljenih podataka može predvideti događaje do sedam godina u budućnosti. Sa ovim rezultatima mogli bismo da razvijemo vredan alat za skrining koji će pomoći u ranom otkrivanju Parkinsonove bolesti. Ovo ima implikacije i na istraživanja, u poboljšanje regrutovanja u klinička ispitivanja, iu kliničkoj praksi, omogućavanje pacijentima da pristupe tretmanima u ranijoj fazi, u budućnosti kada takvi tretmani postanu dostupni.“
Dr Kathrin Peall, klinički viši predavač na NMHII na Univerzitetu u Kardifu, rekla je: „Za većinu ljudi sa Parkinsonovom bolešću, u vreme kada počnu da doživljavaju simptome, mnoge zahvaćene moždane ćelije su već izgubljene. To znači da je dijagnostikovanje Rano stanje je izazovno. Iako naši nalazi ovde nisu namenjeni da zamene postojeće metode dijagnoze, podaci o pametnom satu bi mogli da pruže koristan alat za skrining koji će pomoći u ranom otkrivanju bolesti. To znači da kako se nadamo da će novi tretmani početi da se pojavljuju, ljudi moći će da im pristupi pre nego što bolest izazove veliko oštećenje mozga.“
