Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji je u subotu posetio glavni grad Haitija, rekao je da međunarodna pomoć nije zadovoljila rastuće humanitarne potrebe ove osiromašene zemlje i pozvao na veću podršku haićanskoj policiji u borbi protiv bandi, preneo je Rojters.
Poseta je imala za cilj da ukaže na krize sa kojima se karipska zemlja suočava dok se bori da se bori protiv nasilnih bandi koje su u velikoj meri zauzele glavni grad Port-o-Prens, a Gutereš je pozvao na solidarnost.
Šef UN-a je pre devet meseci predložio da jedna ili više nacija pošalju „snage za brzu akciju“ da podrže bezbednosne službe Haitija. Takve snage još nisu raspoređene jer se nijedna zemlja nije pojačala da preuzme vođstvo.
„Na humanitarnom planu potrebe su sve veće, ali međunarodni odgovor nije“, rekao je Gutereš na konferenciji za novinare nakon sastanka sa premijerom Arielom Henrijem.
Njih dvojica su razgovarali o važnosti bezbednosnih snaga za suzbijanje aktivnosti bandi kako bi Haiti mogao da distribuira humanitarnu pomoć, proširi ekonomiju i razvije jače političke procese, dodao je on.
„U potpunosti se slažemo oko potrebe da međunarodna zajednica, Savet bezbednosti (UN) i zemlje članice obezbede neophodne snage da međunarodna zajednica dođe i podrži haićansku policiju“, rekao je Gutereš.
Izbori su takođe bili tema razgovora, rekao je on. „Takođe smo razgovarali o različitim koracima koji se preduzimaju… da bi se mogli održati kredibilni izbori.
Henri, koji je preuzeo vlast 2021. dana nakon ubistva predsednika Jovenela Moisea, više puta je odlagao izbore, navodeći prvo zemljotres u avgustu 2021. u kojem je poginulo više od 2.000 ljudi, a zatim i nasilje bandi.
On je obećao da će napustiti funkciju do 7. februara 2024. godine.
Gutereš je u aprilu rekao da je nesigurnost u Port-o-Prensu uporediva sa onom u zemljama u oružanom sukobu i da se Haićani suočavaju sa jednom od najgorih kriza ljudskih prava poslednjih decenija.
Prošlog septembra, bande su pogoršale humanitarnu situaciju blokiranjem terminala za gorivo na šest nedelja, zaustavivši većinu ekonomskih aktivnosti. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u oktobru sankcionisao najmoćnijeg gangstera na Haitiju, koji je optužen da je vodio blokadu u znak protesta zbog smanjenja vladinih subvencija za gorivo.
Sjedinjene Države i Kanada su takođe uvele sankcije haićanskim političkim ličnostima i poslovnim ljudima.
Iako je postojala široka podrška Guteresovom predlogu za stvaranje snaga za brzu akciju, sa nekoliko zemalja koje je izrazilo interesovanje da daju svoj doprinos, nijedna se nije dobrovoljno javila da predvodi raspoređivanje, kažu diplomate.
Zemlje su bile oprezne u pogledu podrške neizabranoj administraciji pod Henrijem, koji je rekao da se pošteni izbori ne mogu održati pod trenutnom nesigurnošću.
Gutereš je u aprilu rekao Savetu bezbednosti da bande jačaju svoj obruč oko metropole Port-o-Prensa, „gde nijedna komuna sada nije pošteđena ratova za područje bandi“.
„U mnogim područjima pogođenim nasiljem, ekonomska aktivnost ostaje potpuno paralizovana. Istovremeno, došlo je do povećanja broja ljudi koji napuštaju Haiti, kako morem tako i preko kopnene granice prema Dominikanskoj Republici“, rekao je on.
Agencija UN za izbeglice saopštila je da je prošle godine sa Haitija pobeglo oko 73.500 ljudi. Ujedinjene nacije kažu da je 5,2 miliona – skoro polovini stanovništva Haitija – potrebna humanitarna pomoć 2023. Ove godine su apelovale na 720 miliona dolara za isporuku pomoći, ali za sada je finansirano samo 23 odsto.
Gutereš je rekao da haićanska policija procenjuje da postoji sedam velikih koalicija bandi i oko 200 povezanih grupa. Upali su u zasedu i napali snage bezbednosti, dok „druge taktike bandi uključuju širenje terora neselektivno pucanjem na putnike u javnom prevozu i silovanjem“.
Nijedna vojna snaga za brzu akciju koju predvode strane ne bi bila raspoređena kao misija UN, ali bi verovatno dobila podršku Saveta bezbednosti UN. SAD su rekle da će tražiti rezoluciju Saveta da pokaže podršku takvoj operaciji, ali diplomate kažu da će se to dogoditi tek kada se formiraju snage.
Politička misija UN trenutno je raspoređena na Haitiju.
Mirovne snage UN raspoređene su na Haiti 2004. godine nakon što je pobuna dovela do svrgavanja i izgnanstva tadašnjeg predsednika Žan-Bertrana Aristida. Mirovne trupe su otišle 2017. i zamenila ih je policija UN, koja je otišla 2019.
Haićani su oprezni u pogledu oružanog prisustva UN. Zemlja je bila slobodna od kolere do 2010. godine, kada su mirovne snage UN-a bacile zaraženu kanalizaciju u reku. Više od 9.000 ljudi je umrlo od bolesti, a oko 800.000 se razbolelo.
