Svet koji se zagreva pretvara neke velike snežne padavine u ekstremnu kišu iznad planina, na neki način pogoršavajući i opasne poplave poput onih koje su prošle godine opustošile Pakistan, kao i dugoročne nestašice vode, pokazalo je novo istraživanje.
Koristeći merenja kiše i snega od 1950. godine i kompjuterske simulacije za buduću klimu, naučnici su izračunali da se za svaki stepen Farenhajta svet zagreva, ekstremne padavine na višoj nadmorskoj visini povećavaju se za 8,3% (15% za svaki stepen Celzijusa), prema studiji objavljenoj u časopisu od srede. Priroda.
Jaka kiša u planinama izaziva mnogo više problema od velikog snega, uključujući poplave, klizišta i eroziju, kažu naučnici. A kiša nije zgodno odložena kao snežni pokrivač koji može napuniti rezervoare u proleće i leto.
„To nije samo daleki problem za koji se predviđa da će se pojaviti u budućnosti, već nam podaci zapravo govore da se to već dešava i to vidimo u podacima u poslednjih nekoliko decenija“, rekao je glavni autor Mohamed Ombadi, hidrolog i klimatski naučnik iz Nacionalne laboratorije Lorensa Berklija.
Kako se svet zagrejao do ivice od 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) međunarodno dogovorenog praga za zaustavljanje najgorih efekata klimatskih promena, ova studija pokazuje da je „svaki stepen (celzijus) bitan jer dolazi sa dodatnih 15% povećanja“ po ekstremnoj kiši iznad planina, rekao je Ombadi. Taj porast padavina po stepenu u planinama je više nego dvostruko veći od povećanja koji ostatak sveta dobija od zagrevanja vazduha koji sadrži više vode.
Studija je posmatrala samo najjače kiše svake godine tokom šest decenija na severnoj hemisferi, otkrivajući da kako se visina povećavala, tako se povećavalo i turbo punjenje kiše. Najveći porast kiše primećen je na oko 10.000 stopa (3.000 metara). To uključuje veći deo američkog Zapada, gde je Ombadi rekao da je „veoma izražen“, kao i delove Apalačkih planina. Još jedno veliko žarište u Aziji su planine Himalaji, Tian Šan i Hindukuš, a pogođeni su i Alpi.
Otprilike svaka četvrta osoba na Zemlji živi u oblasti koja je dovoljno blizu planina ili nizbrdo da bi ih pogodile ekstremne kiše i poplave, rekao je Ombadi.
To znači više od one vrste poplava u planinama poput one koja je u Pakistanu ubila više od 1.700 ljudi i bacila jednu trećinu zemlje pod vodu, rekao je Ombadi. Ali on je primetio da nisu precizno proučavali poplave u Pakistanu 2022. godine, tako da možda postoje male razlike.
Studija ima smisla i „implikacije su ozbiljne“, rekao je klimatski hidrolog sa UCLA Park Vilijams, koji nije bio deo istraživanja. Naučnici očekuju više padavina sa toplijim temperaturama, ali je uticaj jakih snega na poplave smanjen jer je potrebno vreme da se otopi i lakše je pratiti snežni pokrivač da bi se videlo šta se dešava, rekao je on.
„Ali kako se udeo planinskih padavina smanjuje kako se sneg smanjuje, opasnosti od poplava mogu se posebno brzo povećati“, rekao je Vilijams.
Na američkom zapadu to teško pogađa na različite načine, rekla je koautorka studije Charuleka Varadharajan, hidrolog.
„Ova vrsta ekstremnih padavina će pogoršati poplave. A onda morate da shvatite gde ta voda ide?“ rekla je ona, ističući neke od problema sa poplavama sa kojima se Zapad već suočio ove godine nakon niza atmosferskih reka i topljenja snežnog pokrivača.
Poplave takođe mogu naštetiti proizvodnji hrane, rekao je Ombadi. On je ukazao na procene Ministarstva poljoprivrede Kalifornije od 89 miliona dolara gubitaka useva i stoke od obilnih kiša 1997. godine.
Ali dugoročno gledano, drugi problem je vodosnabdevanje. Kada zimi na Zapadu padne obilne snežne padavine, taj sneg se polako topi u proleće i leto, puneći rezervoare gde može da bude od koristi kada zatreba kasnije.
„To će smanjiti vaš sneg, vaše snabdevanje vodom u budućnosti“, rekao je Varadharajan. „Imaćete više kratkoročnog oticanja što će dovesti do više poplava i manjeg snežnog pokrivača koji puni podzemne vode, a podzemne vode su na kraju ono što pomaže u održavanju tokova potoka.
„Ovi planinski sistemi snabdevaju većinu vode na Zapadu, tako da bi svako smanjenje vodosnabdevanja bilo prilično značajno u smislu upravljanja vodama“, rekla je ona.
U vremenima suše — a veliki deo Zapada se suočava sa megasušom dugom više od 20 godina — menadžeri vode vole da održavaju visok nivo vode u rezervoarima, što mogu da urade sa velikim snežnim pokrivačima jer se sporo topi, rekao je Vilijams. Ali to ne mogu da urade sa obilnim padavinama.
Dakle, kako zagrevanje izaziva ekstremne kiše, društvo će morati da bira između smanjenja upotrebe vode zbog niskog nivoa vode u rezervoarima da bi apsorbovalo moguće veliko iznenadno oticanje planinskih voda ili da izgradi skupe nove rezervoare, rekao je Vilijams.
