Pacijenti koji se oporavljaju od teške povrede kičmene moždine mogu razviti imuni nedostatak koji ih dovodi u opasnost od razvoja infekcija opasnih po život, prema novoj studiji istraživača sa Medicinskog centra Veksner Univerziteta Ohajo i saradnika iz Nemačke, Švajcarske i Kanade. Studija je objavljena u časopisu Brain.
Nedostatak, nazvan sindrom imunodeficijencije izazvanog povredom kičmene moždine, prvobitno je identifikovan u eksperimentalnim modelima. Nalazi ove studije sugerišu da se imuni nedostatak verovatno javlja i kod pacijenata. Studija na 111 pacijenata otkrila je da su monociti, bela krvna zrnca potrebna za borbu protiv bakterijskih infekcija, deaktivirani ubrzo nakon povrede kičmene moždine. Takođe je otkrio smanjenje nivoa antitela i imunoglobulina u krvi, koji su deo „naučenog“ ili adaptivnog imuniteta tela.
Štaviše, ovi pokazatelji imunodeficijencije bili su povezani sa ozbiljnošću povrede kičmene moždine. Odnosno, bili su „neurogeni“ i dodaju na druge posledice povrede kičmene moždine koje takođe slabe imuni sistem, kao što su ležanje u krevetu, primanje anestezije ili operacija.
Istraživači navode da bi nalazi mogli da dovedu do poboljšanja nege za povrede kičmene moždine kroz utvrđivanje osetljivosti pacijenta na infekciju. Ovo bi pomoglo da se identifikuju pacijenti koji su posebno suprimirani imunitetom i da se razviju novi tretmani za rano smanjenje osetljivosti na infekcije.
„Infekcije i naknadna sepsa su glavni uzrok smrti nakon povrede kičmene moždine“, rekao je ko-korespondent Jan Schvab, MD, Ph.D., katedra Villiam E. Hunt & Charlotte M. Curtis i profesor neurologije i neuronauke na Medicinskom koledžu države Ohajo.
„Naša studija pruža dokaze za imunološki nedostatak koji podstiče pacijente sa povredom kičmene moždine da razviju infekcije“, rekao je Švab, koji je takođe medicinski direktor Belford centra za povrede kičmene moždine i stipendista Inicijative za hronične povrede mozga u državi Ohajo. .
Nalazi su pokazali da je rizik od razvoja sindroma imunodeficijencije najveći kod pacijenata sa potpunom povredom višeg nivoa (četvrti grudni pršljen ili više), u poređenju sa pacijentima koji imaju nepotpunu povredu nižeg nivoa (peti torakalni pršljen ili niži), i u poređenju sa referentnom grupom pacijenata koji su imali prelom pršljenova koji nije zahvatio kičmenu moždinu.
Potpuna povreda kičmene moždine dovodi do potpunog gubitka motoričke i senzorne funkcije ispod nivoa povrede; kod nepotpune povrede kičmene moždine neke funkcije ostaju ispod nivoa povrede.
„Oni pacijenti sa potpunim povredama i posledičnim gubitkom kontrole centralnog nervnog sistema nad funkcijom imunog sistema pokazali su najveće šanse za imunološki nedostatak“, rekao je Schvab.
Studija je uključivala 111 pacijenata uključenih u međunarodnu prospektivnu multicentričnu kohortnu studiju poznatu kao SCIentinel studija. Da bi otkrili prisustvo i ozbiljnost supresije imuniteta u krvi pacijenata, istraživači su merili nivoe molekula na površini ćelije pod nazivom mHLA-DR na monocitima.
Mali broj mHLA-DR molekula je prepoznat i kvantitativni marker za deaktivaciju monocita i pokazalo se da predviđa podložnost sepsi kod kritično bolesnih pacijenata.
Ključni nalazi uključuju:
„Sve u svemu, naša studija sugeriše da sindrom neurogene imunodeficijencije izaziva osetljivost na infekcije kod pacijenata sa povredom kičmene moždine, i to na način koji zavisi od težine“, rekao je Schvab.
