Duboko narandžasto-braon sunce sijalo je kroz maglovito nebo dok se dim iz kanadskih požara širio Severnom Amerikom i šire, gušivši milione ljudi i izazivajući ozbiljna upozorenja o kvalitetu vazduha.
Evo zašto su požari tako zadimljeni i zašto ljudi treba da budu zabrinuti.
Broj požara i količina spaljene zemlje, kao i količina dima koji se emituje iz požara, su bez presedana ove sezone požara i to je samo početak, prema zvaničnicima.
Neobična je i činjenica da su se požari razbuktali u isto vreme širom zemlje.
Od srede je širom Kanade izgorelo više od osam miliona hektara šuma i travnjaka, čime je oboren godišnji rekord od 7,3 miliona hektara postavljen 1989.
A Kanada tek treba da dostigne vrhunac sezone požara, koji je obično u julu ili avgustu.
„Imamo požar u severnom Kvebeku koji trenutno pokriva 700.000 hektara, na primer. Teško je zamisliti koliko je veliki“, rekao je Jan Bulanžer, stručnjak za požare iz kanadskog Ministarstva prirodnih resursa.
Vruće, suvo proleće rezultiralo je velikim opterećenjem goriva — osušenom vegetacijom i mrtvim granama — u kanadskoj borealnoj šumi.
Tinjajući humusni požari koji mogu da gore duboko pod zemljom proizvode mnogo dima, što rezultira većom emisijom ugljen monoksida, kaže Džek Čen iz kanadskog ministarstva životne sredine.
Klimatske posledice su razorne jer borealne šume oslobađaju 10 do 20 puta više ugljenika po jedinici spaljene površine nego drugi ekosistemi.
Stotine šumskih požara od početka maja proizvelo je skoro 600 miliona tona ugljen-dioksida, što je ekvivalentno 88 odsto ukupne emisije gasova staklene bašte iz svih izvora u zemlji 2021. godine, izvestila je Služba za praćenje atmosfere Kopernika (CAMS).
Dim od šumskih požara je toksičniji od drugih vrsta dima i može biti opasniji po ljudsko zdravlje od drugih izvora zagađenja vazduha, na primer.
Čestice su fine i mogu da putuju duboko u respiratorni trakt.
Sastavljen od ozona, sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida, isparljivih organskih jedinjenja i finih čestica PM2,5, dim od šumskih požara predstavlja opasnost za sve, smatraju stručnjaci i zvaničnici.
Ali to može biti posebno opasno za malu decu, trudnice, pušače, starije osobe i one koji pate od hroničnih zdravstvenih problema, upozorila je kanadska vlada.
„Čestice su toliko male, posebno one ultra fine, da mogu da dospeju sve do pluća, a zatim pređu u krvotok i dovedu do upale“, rekla je Kortni Hauard, lekarka hitne pomoći u Jelonajfu u Kanadi. severozapadne teritorije.
Takođe može imati direktne posledice na mentalno zdravlje, raspoloženje i anksioznost, kažu lekari.
Čestice dima šumskog požara sadrže veći udeo zagađivača na bazi ugljenika u različitim hemijskim oblicima koji se mogu širiti stotinama kilometara (milja) od samih požara.
Ovaj dim može dovesti do „akutnih ili hroničnih zdravstvenih efekata na divlje životinje“, baš kao i kod ljudi, rekao je Metju Mičel sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru.
„Postoji čitav niz hemikalija u dimu koje mogu uticati na razmenu gasova u krvi, smanjiti kapacitet pluća životinja“, rekao je on za AFP.
Oslabljene životinje će imati tendenciju da se „više odmaraju ili pokušavaju da smanje svoju aktivnost. Tako da ne izlaze i ne hrane se, traže hranu ili parove“, rekao je on.
„Čak i morski sisari kao što su kitovi i delfini mogu biti pogođeni dimom kada dođu da udahnu“, rekao je on.
