U belom laboratorijskom mantilu i sa gas maskom na dohvat ruke, Ole Jorgen Gronvold meri vlažnost intrigantnog tamnog praha koji se reklamira kao sledeće „crno zlato“ planete.
Ali ovo „crno zlato“ – izraz koji se obično odnosi na naftu – je zapravo dobro za Zemlju.
Na jugoistoku Norveške nalazi se najveća fabrika u Evropi za reciklažu istrošenih ili neispravnih baterija električnih automobila, pretvarajući ih u prah, ili „crnu masu“, sačinjenu od nikla, mangana, kobalta, litijuma i grafita.
Ovi takozvani kritični minerali — suštinske komponente u mnogim tehnologijama čiste energije — biće ponovo korišćeni za pravljenje novih baterija, ključnih zupčanika u tranziciji ka dekarbonizovanoj ekonomiji.
„Što su komponente većeg kvaliteta, lakše ih je koristiti za reciklažu“, rekao je Gronvold, laboratorijski tehničar u Hidrovoltu, zajedničkom preduzeću norveškog aluminijumskog giganta Norsk Hidro i švedskog proizvođača električnih baterija Northvolt.
Hidrovoltova fabrika otvorena je prošle godine u lučkom gradu Fredrikstad.
Očekuje se da će u narednih nekoliko meseci lokacija moći da obradi 12.000 metričkih tona litijum-jonskih baterija godišnje, što je ekvivalent 25.000 baterija za električne automobile.
Lider u industriji Norveška, gde se električna energija skoro isključivo proizvodi iz obnovljivih izvora energije, je neprikosnoveni svetski šampion električnih automobila sa nultom emisijom štetnih gasova, sa više od 80 odsto registrovanih novih automobila.
Ispražnjeni od struje, impozantni paketi baterija—teški po pola tone svaki—se metodično rastavljaju da bi se povratilo do 95 procenata materijala.
Aluminijum reciklira Norsk Hidro, dok se prah „crne mase“ prodaje proizvođačima baterija.
„Ovo je crno zlato koje nam daje život“, rekao je Glen Ostbaj, vd šefa Hidrovolta, vodeći obilazak fabrike obučen u zaštitnu kacigu i naočare.
„Crno zlato“ se reklamira kao ekološki prihvatljivo jer dolazi iz procesa reciklaže, a ne da se kopa u dalekim zemljama.
„Reciklaža baterija je, na mnogo načina, alternativa rudnicima. Na neki način smo izgradili rudnik iznad zemlje“, rekao je direktor operacija Hidrovolta Andreas Fridensvang.
„Baterija se može transformisati u novu bateriju do beskonačnosti“, rekao je on.
Recikliranje takođe pomaže jačanju nezavisnosti Evrope kada su u pitanju kritični minerali, a pandemija COVID-a i rat u Ukrajini naglašavaju problematičnu zavisnost kontinenta od uvoznih sirovina.
U Evropi „imamo velika tržišta za proizvode, ali zapravo nemamo toliko sopstvenih resursa“, Julija Poliščanova, šef odeljenja za električnu mobilnost u nevladinoj organizaciji Transport & Environment.
„Globalno gledano, mi nismo rudarska velesila za bakar, kobalt ili nikl“, rekla je ona, dodajući da je reciklaža otpada očigledna opcija.
„I možete reciklirati mnogo brže nego što možete pokrenuti novi rudnik.“
Prema Transport & Environment, evropskoj kampanji čistog transporta, reciklaža starih baterija mogla bi da pokrije između najmanje osam i 12 procenata kritičnih evropskih potreba za mineralima 2030. godine i između 12 i 14 procenata 2035. godine.
Evropski parlament je nedavno usvojio propise koji imaju za cilj da baterije učine održivijim i lakšim za recikliranje.
Ali, insistirala je Poliščanova, Evropa takođe treba da prestane da izvozi svoju dragocenu „crnu masu“ u treće zemlje, pre svega u Kinu i Južnu Koreju, i da razvije sopstvena postrojenja za hidrometaluršku preradu.
Ova druga ključna karika u lancu reciklaže, koja omogućava ekstrakciju metala sadržanih u prahu, još uvek je malog obima u Evropi, a njime rukuje samo nekoliko kompanija kao što su Revolt u Švedskoj i Eramet u Francuskoj.
Državne subvencije su takođe potrebne kako bi mnoge planirane fabrike baterija ugledale svetlost dana, stvarajući ekosistem povoljan za reciklere, rekla je Poliščanova.
Fabrika u Fredrikstadu je pilot projekat i očekuje se da će nacrt biti izvezen, a Hidrovolt planira drugu lokaciju „za godinu ili dve“.
„Najvažniji nam je stepen usvajanja električnih automobila, tako da postoji rezervoar istrošenih baterija“, rekao je Fridensvang.
„Stoga gledamo na zemlje poput Nemačke, Francuske i malo u Sjedinjenim Državama.“
