Tajlandski lekar koji podržava sumnjivi tretman dijabetesa, filipinski lekar koji reklamira donji veš koji povećava prepone, američki lekar koji pokreće zavere protiv vakcine — svi su oni žrtve krađe identiteta koja muči zdravstvene radnike.
AFP-ovi proverivači činjenica razotkrili su niz slučajeva širom sveta u kojima su prevaranti lažno predstavljali lekare, izmišljajući njihove komentare ili odobrenja kako bi izbacili lažne tretmane i proizvode ili prodavali propagandu.
Ovaj trend naglašava kako su medicinski radnici često mete za onlajn prevarante koji žele da profitiraju na dezinformacijama, što ostavlja njihovu reputaciju ukaljanom, izaziva uznemiravanje i, u nekim slučajevima, pravne izazove.
Za obične potrošače, rastući talas prevara sa lažnim predstavljanjem predstavlja finansijske rizike i često ugrožava pristup bezbednoj i pouzdanoj zdravstvenoj zaštiti.
„Imitiraju me (skoro) svakog meseca“, rekao je za AFP Thiravat Hemachudha, tajlandski neurolog.
„Ovi prevaranti žele da zarade novac, pa citiraju renomirane ili kredibilne zdravstvene radnike da potkrepe svoje tvrdnje.“
Thiravatovo ime je lažno povezano sa Facebook oglasima i objavama koje promovišu niz tretmana, od dijabetesa do povećanja penisa. Nejasno je ko stoji iza dezinformacija, ali je upozorio da one predstavljaju „značajnu pretnju po zdravlje potrošača“.
Na Filipinima, potrošačka Marisa Dejvid mislila je da je pronašla najbolji lek za benignu kvržicu u svom telu kada je kupila kremu za koju se u oglasu na Fejsbuku navodi da ju je preporučio popularni lekar Vili Ong.
Ali krema koja je koštala 12,50 dolara, malo bogatstvo za filipinsku majku, bila je neefikasna i nije je odobrio Ong.
„To je naučena lekcija“, rekao je David za AFP.
„Ne bih trebalo da verujem tako lako, pogotovo ako te proizvode ne preporuči lekar koga lično poznajem.
Vinston Kilimandžaro Kreones Tivaken, filipinski lekar koji je takođe popularan uticaj na društvene mreže, predstavljen je na Fejsbuk stranicama koje promovišu magnetni donji veš, za koji lažno tvrde da uvećava muške genitalije.
AFP, koji je uočio slične prevare sa lažnim predstavljanjem u drugim zemljama kao što su Mjanmar i Bugarska, ima globalni tim novinara koji sarađuju sa nezavisnim programom za proveru činjenica vlasnika Fejsbuka Meta kako bi razotkrili dezinformacije.
AFP je razotkrio oko pola tuceta objava na Fejsbuku u kojima su korišćeni lažni video snimci Onga ili lažnog Tivakena, deo poplave internet sadržaja na Filipinima koji promoviše tretmane za brzo rešavanje čak i komplikovanih bolesti koje „preporuče lekari“.
„Ljudi često traže brza rešenja i mogu pasti na prevare koje obećavaju čudesne lekove ili lake lekove – posebno u zajednicama koje nemaju pristup pouzdanim zdravstvenim uslugama“, rekla je za AFP Patriša Šuker, saradnica na Institutu Pejn sa sedištem u Koloradu.
„Lažno predstavljanje lekara daje ovim prevarantima izgled kredibiliteta i poverenja.
Za doktore kao što je Natalija Solenkova, specijalista za intenzivnu negu sa Floride, takve dezinformacije su izazvale agresivno uznemiravanje na mreži.
Ranije ove godine, konzervativni komentatori, uključujući američkog voditelja podkasta Džoa Rogana, proširili su snimak ekrana izmišljenog tvita o vakcini protiv COVID-19 koji koristi njeno ime i Tvitter.
„Znajući da on (Rogan) ima milione i milione sledbenika, to se osećalo pretećim“, rekla je Solenkova Američkom medicinskom udruženju.
„To je bilo pretnje za moju karijeru, pretnju za moj posao, pretnju za moju reputaciju.
Rogan je priznao svoju grešku, ali ne pre nego što je Solenkova bila preplavljena porukama mržnje.
„Mi (lekari) treba da nastavimo da se organizujemo protiv dezinformacija“, rekla je Solenkova.
„Moramo da se suprotstavimo ovim dezinformacijama i ovom uznemiravanju.
Neki lekari poput Onga sa Filipina takođe su se borili sa pravnim pretnjama zbog virusnih reklama za brend mešanih orašastih plodova sa kojim on nije imao nikakve veze.
Mlađa sestra pokojnog filipinskog predsednika Beninja Akino III zamolila je Ong da prestane da koristi svoje ime za promociju proizvoda na svojoj Fejsbuk stranici, navodi se u izveštajima.
Ong je u seriji video snimaka u aprilu pojasnio da su oglasi došli sa lažnih stranica na Fejsbuku.
„Ne mogu da verujem da nisu znali da su te stranice lažne“, rekao je on u jednom video snimku.
„Ovo što mi se trenutno dešava je previše… Ne mogu da verujem.
Meta kaže da ozbiljno gleda na „pretnju od prevara“. Suočava se sa pozivima korisnika i potrošačkih aktivista za snažnijom policijom na mreži.
„Platforme moraju da investiraju u robusne sisteme za moderiranje sadržaja kako bi otkrile i uklonile lažne liste i mogu igrati značajnu ulogu u edukaciji korisnika o rizicima“, rekao je Šuker.
„Rešavanje ovog pitanja zahteva kolektivne napore platformi, regulatora i agencija za sprovođenje zakona.“
