Halucinacije prisustva su ona osećanja da je neko blizu, iako ste zapravo sami. Prateći istraživanje koje pokazuje da su česte kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću, nova studija sugeriše da bi mogli predvideti i kognitivni pad u ovom stanju.
Smatra se da svaka druga osoba sa Parkinsonovom bolešću redovno doživljava halucinacije, izvještavaju istraživači. Kod trećine pacijenata se pojavljuju pre poznatih simptoma, kao što je drhtanje.
Prikupljeni su podaci o 75 pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, starosti između 60 i 70 godina, korišćenjem neuropsiholoških intervjua za procenu kognitivnog pada i elektroencefalografije (EEG) za merenje mozga u mirovanju. Pacijenti su takođe pitani o bilo kakvim iskustvima sa halucinacijama prisutnosti.
Tim je otkrio da je kognitivni pad frontalne izvršne funkcije – koja obuhvata pažnju, rešavanje problema, emocionalnu regulaciju i kontrolu impulsa – bio brži tokom pet godina kod onih pacijenata koji su iskusili halucinacije u ranoj fazi progresije bolesti.
„Sada znamo da rane halucinacije treba shvatiti ozbiljno kod Parkinsonove bolesti“, kaže lekar i neurolog Olaf Blanke sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Lozani (Ecole Politechnikue Federale de Lausanne, ili EPFL).
Istraživači su takođe uočili obrazac pojačane frontalne teta (4 do 8 Hz) oscilatorne aktivnosti u mozgu – ali samo za one sa halucinacijama na početku Parkinsonove bolesti. To je još jedan pokazatelj na koji bi zdravstveni radnici mogli da paze u budućnosti.
Blanke i njegove kolege ohrabruju svakoga sa Parkinsonovom bolešću koji ima halucinacije prisustva da pominje svoja iskustva svojim doktorima. Ove halucinacije se često ne prijavljuju, odbacuju se ili se smatraju neželjenim efektima lečenja.
„Otkrivanje najranijih znakova demencije znači rano upravljanje bolešću, omogućavajući nam da razvijemo poboljšane i personalizovane terapije koje pokušavaju da modifikuju tok bolesti i poboljšaju kognitivne funkcije“, kaže Blanke.
Halucinacije se definišu kao lažne percepcije čulnog iskustva, koje obično proizilaze iz abnormalnosti u funkciji mozga, tako da nije iznenađujuće što postaju sve češće kod bolesti mozga kao što je Parkinsonova.
Sledeći korak za istraživače je da istraže načine na koje ovaj sistem ranog upozorenja može da se koristi pogodno i pouzdano. To bi moglo uključivati uočavanje obrazaca moždane aktivnosti koji su u korelaciji sa halucinacijama, možda čak i pre nego što se zaista pojave.
„Za sada imamo samo dokaze koji povezuju kognitivni pad i rane halucinacije za Parkinsonovu bolest, ali bi to moglo da važi i za druge neurodegenerativne bolesti“, kaže Blanke.
