Opioidni lekovi za ublažavanje bolova nisu efikasniji od placeba u ublažavanju akutnog bola u leđima i vratu i mogu čak da nanose štetu, pokazalo je prvo u svetu ispitivanje koje je vodio Univerzitet u Sidneju.
Istraživači kažu da je ovo dokaz da smernice za lečenje treba da se ažuriraju kako bi se savetovalo protiv upotrebe opioida u ovu svrhu.
Preko 577 miliona ljudi širom sveta oseća bol u leđima i vratu u bilo kom trenutku.
Uprkos globalnom nastojanju da se smanji upotreba opioida, u Australiji otprilike 40% do 70% onih koji imaju tegobe na vratu i leđima dobijaju opioide za bol.
Ispitivanje OPAL-a regrutovalo je blizu 350 učesnika iz 157 lokacija primarne zdravstvene zaštite i hitne pomoći. Učesnici sa akutnim iznenadnim i generalno kratkotrajnim bolom u leđima ili vratu nasumično su raspoređeni na šestonedeljni kurs opioida ili placeba koji se obično propisuje.
Obe grupe su takođe dobile standardnu negu, uključujući savete da izbegavaju odmor u krevetu i ostanu aktivni. Učesnici su praćeni 52 nedelje.
Rezultati suđenja objavljeni su u The Lancet 28. juna.
Istraživački tim kaže da se prema trenutnim smernicama za bol u leđima i vratu opioidi mogu smatrati poslednjim sredstvom ako sve druge farmakološke opcije nisu uspele, međutim, ova studija je dokaz da opioidi uopšte ne bi trebalo da se preporučuju.
„Jasno smo pokazali da nema koristi od propisivanja opioida za ublažavanje bolova kod ljudi sa akutnim bolom u leđima ili vratu, a u stvari, to bi moglo naneti štetu na duži rok čak i uz samo kratak tok lečenja“, rekao je vodeći istraživač profesor Kristin Lin iz Sidnejskog Musculoskeletal Health, inicijativa Univerziteta u Sidneju, lokalnog zdravstvenog okruga Sidneja i lokalnog zdravstvenog okruga severnog Sidneja.
„Opioidi ne bi trebalo da se preporučuju za akutne bolove u leđima i vratu. Čak ni kada se drugi lekovi ne mogu propisati ili nisu bili efikasni za pacijenta.“
Studija dopunjuje prethodna istraživanja upotrebe opioida za hronične (dugotrajne) bolove u donjem delu leđa koja su pokazala malu korist od lečenja, ali povećan rizik od štete.
Smanjenje prekomerne upotrebe opioida je globalni zdravstveni prioritet. Medicinske vlasti širom sveta upozorile su da zbog značajnog rizika od štete po pojedince i društvo, opioide treba koristiti samo tamo gde postoje dokazi da je korist veća od štete.
Koautor profesor Kris Maher rekao je da je poslednjih godina došlo do promene fokusa sa opioidnih na neopioidne tretmane za bol u donjem delu leđa, sa fokusom na fizičke i psihološke terapije i jednostavne analgetike kao što su antiinflamatorni lekovi (zvani NSAIL) .
„Ova studija je dodatni dokaz da prva linija lečenja akutnog bola u donjem delu leđa i bola u vratu treba da se oslanja na uveravanje i savet da ostanete aktivni, kao i na jednostavne analgetike kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi ako je potrebno“, rekao je profesor Maher, takođe iz Zdravlje muskuloskeletnog sistema u Sidneju.
Profesor Endrju Meklahlan, dekan Farmaceutskog fakulteta u Sidneju i koistraživač, rekao je da je studija Lancet važna i da bi trebalo da utiče na propisivanje i izdavanje ovih lekova jer se Australija suočava sa rastućom stopom upotrebe opioida. Prema Australijskoj administraciji za terapijsku robu, svakog dana u Australiji skoro 150 hospitalizacija i 14 prijema u hitne odeljenja uključuju probleme u vezi sa upotrebom opioida, a tri osobe umru od štete koja je posledica upotrebe opioida na recept.
„Mogući štetni efekti opioida su dobro poznati. Oni se kreću od manjih štetnosti kao što su zatvor i pospanost do velikih štetnosti kao što su zavisnost, zavisnost, predoziranje, pa čak i nenamerna smrt“, rekao je profesor Meklahlan.
„Nalazi iz ispitivanja OPAL-a dodatno pojačavaju potrebu za ponovnom procenom upotrebe opioidnih lekova za ublažavanje bolova jer postoje ograničeni dokazi o koristi i poznatom značajnom riziku od štete.
Autori primećuju neka ograničenja u studiji, uključujući praznine u podacima zbog iscrpljivanja učesnika i probleme sa pridržavanjem lekova u skladu sa drugim ispitivanjima lekova protiv bolova u leđima. Oni sugerišu da ni jedno ni drugo verovatno nije uticalo na glavne rezultate studije.
