Sistemski eritematozni lupus (SLE) – izazovna autoimuna bolest najčešća kod žena u reproduktivnom dobu – može izazvati mnoge probleme u telu, uključujući hronični bol.
Tipične strategije za upravljanje bolom nisu uvek dostupne pacijentima sa lupusom. Na primer, pacijenti sa problemima bubrega koji se leče steroidima ne mogu da koriste nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID) kao što je ibuprofen. Kao rezultat toga, mogu biti potrebne različite strategije za upravljanje bolom, uključujući opioidnu terapiju.
Studija poprečnog preseka klinike Maio u okruženju zasnovanom na populaciji imala je za cilj da bolje razume stope upotrebe opioida među pacijentima sa SLE i faktore koji stoje iza njihove upotrebe. Rad je objavljen u The Journal of Rheumatology.
Istraživači napominju da je prilikom odlučivanja o upotrebi opioida za hronične bolove važno pažljivo razmotriti koristi i da li su veće od rizika. Ovi rizici uključuju dugoročne efekte opioida, uključujući rizik od poremećaja upotrebe opioida zajedno sa epidemijom predoziranja opioidima.
Istraživači su ispitali podatke o 465 pacijenata sa lupusom i 465 pacijenata bez lupusa. Subjekti su izvučeni iz Lupus Midvest Netvork (LUMEN), registra zasnovanog na populaciji regiona od 27 okruga u jugoistočnoj Minesoti i jugozapadnom Viskonsinu u okviru Rochester Epidemiologi Project (REP).
Studija se fokusirala na lekove na recept za oksikodon, morfijum, hidromorfon, oksimorfon, fentanil, meperidin, kodein, tramadol, metadon i hidrokodon. Studija je definisala dugotrajnu opioidnu terapiju kao recept koji traje više od 90 dana ili uključuje više od 10 kontinuiranih recepata.
„Pre naše studije, bilo je malo informacija o upotrebi opioidne terapije od strane pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom“, kaže glavni autor Gabriel Figueroa, MD, naučni saradnik u Odeljenju za reumatologiju.
Istraživači su otkrili da je 13% pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom primalo opioidnu terapiju u poređenju sa 3% populacije nesistemskog eritematoznog lupusa. Jedan od 10 pacijenata sa SLE je bio na dugotrajnoj opioidnoj terapiji, sa srednjim trajanjem dužim od 1,5 godine.
„Možda je najiznenađujući nalaz bio da artritis, jedan od simptoma koji izazivaju bol kod lupusa, nije povezan sa upotrebom opioidne terapije“, kaže odgovarajući autor Ali A. Duarte Garcia, MD, reumatolog i direktor Maio’s Lupus Clinic . „Asocijacije su bile sa drugim hroničnim stanjima koja se češće javljaju kod lupusa.“
Iako studija nije pronašla vezu između povećane upotrebe opioida i bilo inflamatornog artritisa ili zahvatanja bubrega, otkrila je neočekivane veze sa onima koji imaju istoriju akutnog perikarditisa, pleuralnog ili perikardijalnog izliva. Takođe je otkriveno da pacijenti sa poremećajima raspoloženja kao što su depresija i anksioznost, fibromialgija, hronični bol u donjem delu leđa i frakture krhkosti kuka ili kičme imaju veću verovatnoću da primaju dugotrajnu terapiju opioidima.
Dr Figueroa kaže da zdravstveni radnici treba da budu svesni ovih asocijacija i da budu oprezni kada propisuju analgetike, uključujući opioide, osobama sa lupusom.
„Smatramo da, pošto različiti mehanizmi lupusa mogu da izazovu bol, važno je dati specifičan tretman izvoru bola osim davanja lekova za ublažavanje bolova“, kaže dr Figueroa.
On je naglasio važnost kontinuiranog dijaloga između pacijenata, njihovog lekara primarne zdravstvene zaštite i reumatologa kako bi se razmotrile alternativne strategije za upravljanje bolom.
„Dok mi, kao reumatolozi, prvenstveno upravljamo upalom izazvanom lupusom, postaje jasno da je potreban holistički pristup za rešavanje potreba ovih pacijenata“, kaže dr Duarte Garsija.
Dr Figueroa i dr Duarte Garcia napominju da nefarmakološki pristupi poput kognitivno-bihejvioralne, fizičke i psihološke terapije takođe mogu pomoći pacijentima da upravljaju hroničnim bolom zajedno sa drugim individualnim opcijama lečenja kako bi se poboljšalo njihovo ukupno zdravlje i kvalitet života.
