Prema analizi nezavisnog arbitra UN, ljudi koji se drže u zatočeničkom logoru američke vlade Gvantanamo na Kubi podvrgnuti su „okrutnom, nehumanom i ponižavajućem tretmanu“.
U februaru, posmatrač UN-a Fionnula Ni Aolain postao je prvi istražitelj za ljudska prava kome je odobren pristup objektu u njegovoj dvodecenijskoj istoriji. Uprkos tome što je hvalila administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena što joj je dozvolila da izvrši reviziju kampa, Ni Aolain je u izveštaju od 23 stranice detaljno opisala niz „pitanja ljudskih prava“, uključujući „nespremnost vlasti da se suoče sa posledicama torture ” koji se izvodi u Gvantanamu.
Govoreći na konferenciji za novinare u ponedeljak nakon objavljivanja izveštaja, Ni Aolain je rekao da je „nakon dve decenije pritvora, patnja pritvorenih duboka i da traje“. Ona je dodala da „svaki zatvorenik“ pati od „nemilosrdne štete koja proizilazi iz sistematske prakse izručenja, mučenja i proizvoljnog pritvora“.
U svojoj 21-godišnjoj istoriji, oko 780 muškaraca je bilo zatočeno u logoru, koji je nastao ubrzo nakon napada 11. septembra 2001. godine kao deo takozvanog „rata ili terora” američke vlade. Sadašnji američki predsednik Bajden je ranije izjavio da namerava da zatvori objekat, kao i bivši lider Barak Obama.
Međutim, krajem 2021. Bajdenova administracija je objavila planove za proširenje objekta uvođenjem nove sudnice vredne 4 miliona dolara. Sajt se uglavnom koristio za zatvaranje muslimanskih militanata i osumnjičenih terorista koje su uhapsile SAD u Avganistanu, Iraku i drugde.
Ni Aolain je optužio američku vladu da nije obezbedila programe rehabilitacije za pritvorenike koji se suočavaju sa „hitnim mentalnim i fizičkim zdravstvenim problemima“, u rasponu od relativno manjih medicinskih pritužbi do trajnih invaliditeta i traumatskih povreda mozga. Ona je takođe izrazila „duboku zabrinutost“ što 19 od 30 muškaraca u ustanovi nikada nije optuženo za zločin – a neki su bili u američkom pritvoru 20 godina.
Među njenim preporukama nakon pregleda, Ni Aolain je rekla da objekat treba odmah zatvoriti.
U odgovoru na izveštaj, Vašington je rekao da sve države članice UN treba da budu otvorene za „pregled spoljnih posmatrača“, ali je branio uslove u zalivu Gvantanamo kao „humane“.
„Pritvorenici žive zajednički i zajedno pripremaju obroke; dobijaju specijalizovanu medicinsku i psihijatrijsku negu; imaju pun pristup pravnom savetniku; i redovno komuniciraju“, navodi se u saopštenju koje je izdala ambasadorka SAD pri Savetu za ljudska prava UN, Mišel Tejlor.
