EU će u sredu preduzeti sledeći ključni korak ka pokretanju digitalne verzije evra, kontroverznog projekta koji je bio na udaru javnosti, političara i banaka pre nego što je uopšte postojao.
Od Kine do Sjedinjenih Država, od Jamajke do Japana, desetine centralnih banaka širom sveta istražuju ili su već uvele digitalne valute jer elektronska plaćanja dominiraju načinom na koji ljudi troše svoj novac, a upotreba gotovine se smanjuje.
Kretanje ka stvaranju digitalne verzije jedinstvene valute počelo je 2020. godine kada je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard predložila ideju i telo sa sedištem u Frankfurtu pokrenulo javnu konsultaciju.
Ljubitelji digitalnog evra kažu da će to dopuniti gotovinu i osigurati da ECB ne ostavi prazninu koju bi mogli popuniti privatni, obično neevropski, igrači i druge centralne banke.
Kritičari dovode u pitanje potrebu za digitalnim evrom, a banke upozoravaju na velike rizike, dok je studija ECB pokazala da je javnost zabrinuta zbog privatnosti plaćanja.
„Ako samo dupliramo postojeću platnu infrastrukturu sa digitalnim evrom, to nije dovoljno dobar poslovni slučaj. Za sada se čini da je digitalni evro rešenje u potrazi za problemom“, rekao je nemački poslanik Markus Ferber za AFP.
Evropska komisija, izvršna ruka EU, objaviće u sredu predlog koji će biti pravni osnov na kome bi ECB mogla da pokrene digitalni evro.
Konačni zakon moraju podržati 27 država članica EU i Evropski parlament.
ECB bi trebalo da da formalno zeleno svetlo digitalnom evru u oktobru i očekuje se da će on biti dostupan od 2027. godine.
Prema nacrtu predloga koji je video AFP, komisija je konstatovala da su „dugoročne koristi od digitalnog evra… nadmašuju njegove troškove“ i upozorila da „troškovi nečinjenja mogu biti veoma veliki“.
Valuta bi bila dostupna pojedincima koji žive u zoni evra i posetiocima.
Lagardova je u martu tokom panel događaja tvrdila da je digitalna valuta važna za otpornost i za „čuvanje evropske autonomije plaćanja“.
Mnoga sredstva plaćanja „nisu nužno evropska“, napomenula je, dodajući da je „veoma nezdravo oslanjati se na jedan jedini izvor plaćanja“.
Američki giganti Visa i Mastercard trenutno dominiraju na globalnom tržištu plaćanja karticama.
Njeni komentari su u skladu sa većim fokusom EU na dovođenje proizvodnje u Evropu ili bliže bloku i udaljavanje od oslanjanja na treće zemlje.
Drugi pak tvrde da planovi EU donose probleme, posebno za banke.
Evropska bankarska federacija (EBF) upozorila je u martu na „značajan rizik za banke“ zbog potencijala za bankarstvo jer bi klijenti mogli da drže svoja sredstva na digitalnim računima u evrima i novčanicima, udaljavajući ih od bilansa banaka.
Nacrt predloga uključuje odredbu koja će ograničiti koliko novca ljudi mogu da drže u digitalnim evrima — zvaničnici ECB su predložili ograničenje od 3.000 evra (3.300 dolara).
Komisija je takođe rekla da će digitalnoj valuti biti dodeljen status „zakonskog sredstva plaćanja“, što znači da mora biti prihvaćena kao plaćanje.
Biće izuzetaka, uključujući mala preduzeća koja ne prihvataju nijedan oblik digitalnog plaćanja, prema nacrtu predloga.
ECB ima tešku bitku da pridobije Evropljane. Javna konsultacija je pokazala da je prioritet broj jedan kada je u pitanju digitalni evro privatnost.
Da bi smirila strahove ljudi, ECB je naglasila da neće pokušavati da kontroliše kako ljudi mogu da troše digitalnu valutu ili da je koriste za nadzor, kao što kritičari tvrde da je slučaj u Kini.
„ECB ne bi postavljala nikakva ograničenja o tome gde, kada ili kome ljudi mogu da plate digitalnim evrom“, rekao je u januaru član izvršnog odbora ECB Fabio Paneta.
U nacrtu teksta, komisija je navela da će digitalni evro „biti dizajniran tako da minimizira obradu ličnih podataka od strane provajdera platnih usluga“ i ECB.
