Stotine međunarodnih vatrogasaca koji pomažu preplavljenim Kanađanima u borbi protiv požara bez presedana suočavaju se sa složenim zadatkom u srcu borealne šume spaljene nekontrolisanim požarima.
Vođa francuskog tima raspoređenog u Kvebeku, Erik Flores, rekao je za AFP da nikada nije video ništa slično. Njegov tim je bio zauzet čišćenjem tinjajuće prašine kako bi sprečio eksplozije kada su iznenada bili zarobljeni u požaru koji je buknuo 50 metara iza njih u zelenom delu šume.
„Pošto vatra gori pod zemljom duž korena, može da ode na mesta za koja ne sumnjate. Veoma je nepredvidljiva i može da se razbukta veoma brzo“, rekao je on u telefonskom intervjuu iz regiona Abitibi-Temiscamingue u severnom Kvebeku.
„To je mukotrpan posao, napredujemo metar po metar“, rekao je on.
Nakon što ih ispuste helikopterom, posade često moraju da pešače, noseći opremu na leđima, nekoliko kilometara u gustu šumu pre nego što stignu do područja napada.
Gusti i štetni dim kovitla se oko njih zajedno sa rojevima crnih muva i komaraca.
„To je različito od svega na šta smo navikli u Francuskoj. Zamislite zid od plamena širok 100 metara, dvostruko veći od drveća“, rekao je on. Požari su takođe u proseku 100 puta veći od onih sa kojima je njegov tim navikao da se nosi u Francuskoj.
„Ima mnogo dima u zemlji i šire, ali nije iznenađujuće kada vidite sve što gori“, dodao je Godefroa, francuski vojnik raspoređen u Kvebeku koji je odbio da kaže svoje prezime.
Brojke su vrtoglave: krajem juna u Kanadi je bilo aktivno skoro 500 šumskih požara, a polovina od njih je navedena kao van kontrole.
Nakon ranog početka tokom izuzetno toplog, suvog proleća, očekuje se da će se sezona požara nastaviti tokom leta – obično na vrhuncu u julu ili avgustu – i do jeseni.
Sa nedostatkom vatrogasaca u Kanadi, čak i sa stranim pojačanjima, nemoguće je boriti se sa svim požarima odjednom. Stoga vlasti moraju pustiti neke od njih u slabo naseljenim regionima da izgore i samo pokušaju da spreče njihovo širenje.
„Neverovatno je koliko brzo možete da pređete od vrućeg uglja do velikog plamena za nekoliko sekundi“, rekao je Džozef Romero, kostarikanski vatrogasac raspoređen u Alberti.
Ova sezona požara bez presedana najavljuje klimatske izazove koji Kanadu čekaju u budućnosti. Njegova borealna šuma je najveća netaknuta šuma na svetu, sa tri miliona kvadratnih kilometara neometana putevima, gradovima ili industrijskim razvojem. Okružujući Arktik — uključujući Aljasku, Sibir i severnu Evropu — sve je više pod pretnjom šumskih požara.
Do sada je ove godine izgorelo skoro osam miliona hektara (19,7 miliona hektara) od najzapadnije Britanske Kolumbije do Jukona na severu i do atlantskih provincija.
„Ovde se na tlu nalazi sloj goriva od 20 do 30 cm (8-12 inča), što otežava kontrolisanje vatre. Vatra gori ispod i može se proširiti na nekoliko kilometara“, rekao je David Uruena, Španac vatrogasac u Kvebeku.
Ovaj humus, karakteristika borealne šume, delimično objašnjava velike oblake dima koji su blokirali sunce u Kanadi i lebdeli iznad Sjedinjenih Država i Evrope, gušeći velike gradove poslednjih nedelja.
„U Kanadi moramo da kopamo da bismo došli do požara koji tinjaju duboko pod zemljom“, rekao je Ditiro Moseki, vatrogasac iz Južne Afrike koji je raspoređen u zapadnoj Kanadi.
„Morate da se stalno vraćate da biste bili sigurni da je izašao“, objasnio je vođa tima Ongezva Nonjidži. „U Južnoj Africi, većinu vremena, ako pada kiša, znate da je vatra verovatno ugašena, ali ovde u Kanadi nakon kiše ponovo vidite dim sledećeg jutra“, rekla je ona.
Koliko brzo se požari šire – žar može da pređe nekoliko kilometara na vetru i zapali novi požar – takođe je šokantno, rekla je ona.
Sindi Alfonso, vatrogasac iz Kostarike, rekla je da je iznenađena što zdravo „zeleno drveće gori“.
„Ovde gore četinari (čak i malo vlažni) jer je njihova smola veoma zapaljiva“, objasnila je ona.
Sok deluje kao ubrzivač za požare koji se brzo kreću, sa plamenom dvostrukom visinom od drveća koji može da preskače puteve i druge prepreke.
Klimatske posledice su razorne jer borealne šume oslobađaju 10 do 20 puta više ugljenika po jedinici spaljene površine nego drugi ekosistemi. Otpuštajući gasove staklene bašte u atmosferu, ovi požari zauzvrat doprinose globalnom zagrevanju u začaranom krugu.
