Nova studija USC-a koja se fokusira na rad pojedinačnih T ćelija koje ciljaju virus hepatitisa C (HCV) otkrila je uvide koji bi mogli pomoći u razvoju efikasne vakcine.
Svake godine, hepatitis i srodne bolesti ubiju više od milion ljudi širom sveta. Ako se ne adresiraju, očekuje se da će ti smrtni slučajevi porasti – pa čak i nadmašiti broj smrtnih slučajeva uzrokovanih zajedničkim HIV-om, tuberkulozom i malarijom do 2040. godine.
Iz tog razloga, Svetska zdravstvena organizacija i druge vodeće grupe su se obavezale da će raditi na eliminaciji virusnog hepatitisa do 2030. Iako postoje vakcine za dva od tri najčešća oblika virusnog hepatitisa — hepatitis A i hepatitis B — naučnici nisu mogli da se razvije za hepatitis C. Napori da se imuni sistem podstakne za borbu protiv virusa su osujećeni, delimično zbog ograničenja u tehnikama dostupnim za proučavanje pojedinačnih imunih ćelija odgovornih za borbu protiv HCV-a.
Novo istraživanje Keck School of Medicine USC objavljeno u časopisu Frontiers in Virologi, sada je iskoristilo najsavremeniju tehnologiju za izolaciju i analizu pojedinačnih imunih ćelija specifičnih za HCV po prvi put. Prethodne studije su analizirale samo HCV specifične imune ćelije kao grupu.
Istraživači su proučavali CD8 + T ćelije, vrstu imunoloških ćelija čija je funkcija da prepoznaju i ubijaju napadače, uključujući viruse. CD8 + T ćelije pronalaze i vezuju se za specifično oblikovani deo virusa poznat kao epitop, omogućavajući im da se repliciraju i generišu adaptivni imuni odgovor kako bi zaštitili telo od budućih infekcija. Razumevanje ovog procesa na granularnom nivou može pomoći da se ubrza istraživanje o vakcini za HCV.
„Prvi put smo bili u mogućnosti da ispitamo pojedinačne T ćelije koje se vezuju za HCV epitope, obezbeđujući podatke koji će biti vredan resurs za druge grupe koje rade na razvoju vakcina protiv HCV infekcije“, rekla je Ana C. Maretti-Mira, dr. ., docent istraživačke medicine na Keck School of Medicine USC i prvi autor studije. „Ranije studije su bile ograničene tehnologijom koju su koristile i nisu bile u stanju da nam kažu na koje epitope da ciljamo.
Da bi saznali više o imunološkom odgovoru tela na HCV, Maretti-Mira i njene kolege analizirale su ćelije iz tri grupe: pacijenata sa hroničnom HCV infekcijom, pacijenata koji su se oporavili od HCV nakon antivirusnog tretmana i ljudi koji su se spontano oporavili od HCV bez lečenja.
Prošla istraživanja su proučavala samo HCV epitope kao grupu, jer ih je teško i skupo izolovati. Ali Maretti-Mirin tim je koristio tehnologiju dekstramera sa bar kodom, naprednu tehniku obeležavanja ćelija, da prati dva ključna epitopa HCV. Zatim su koristili jednoćelijsko sekvenciranje RNK da bi odredili ekspresiju gena svake ćelije kako bi predvideli njeno ponašanje.
Kada CD8 + T ćelija krene u akciju nakon pronalaska napadača, ona takođe može naneti štetu ili ubiti obližnje zdrave ćelije. (Ovo je poznato kao citotoksičnost posmatrača i objašnjava zašto HCV može dovesti do oštećenja jetre.) Istraživači su otkrili da antivirusni tretman značajno smanjuje citotoksičnost u ćelijama. Takođe su otkrili različite mehanizme popravke kod pacijenata koji su bili lečeni u odnosu na one koji su se spontano oporavili, što bi moglo ponuditi više od jednog puta za razvoj efikasne vakcine.
Pored samostalnog proučavanja HCV-a, istraživači su takođe posmatrali imuni odgovor na HCV zajedno sa dva druga virusa: citomegalovirusom (CMV) i gripom (gripa). Prethodne studije su sugerisale da su ljudi sa aktivnom HCV infekcijom ranjiviji na druge viruse, ali nije poznato zašto.
Otkrili su da kada su pacijenti sa HCV prethodno bili zaraženi CMV ili gripom, T ćelije za svaki virus su se aktivirale, povećavajući citotoksičnost, čak i kada je HCV bio jedina trenutna infekcija.
„Ove ćelije su aktivirane, ali ne mogu da prepoznaju HCV virus“, rekla je Mareti-Mira. „To može povećati šansu za oštećenje jetre i može otežati pacijentu da se bori protiv drugih infekcija.“
Širi uvidi o tome kako imunološki sistem funkcioniše kada je prisutan HCV takođe mogu pomoći u potrazi za vakcinom.
Zatim će Maretti-Mira i njen tim analizirati trudnoće u kojima je majka pogođena HCV-om. Za razliku od mnogih drugih virusa, samo oko 5% fetusa će dobiti HCV od HCV-pozitivne majke. Razumevanje zašto je stopa prenosa relativno niska može ponuditi još jedan trag o tome kako pokrenuti imunitet protiv HCV-a.
