U studiji koja je pratila više od 2.000 starijih odraslih osoba koje žive u zajednici tokom osam godina, istraživači iz Johns Hopkins Medicine kažu da imaju značajne nove dokaze o povezanosti između smanjenog čula mirisa i rizika od razvoja depresije u kasnom životu.
Njihovi nalazi, objavljeni 26. juna u časopisu The Journals of Gerontology: Series A, ne pokazuju da gubitak mirisa uzrokuje depresiju, ali sugerišu da može poslužiti kao moćan pokazatelj ukupnog zdravlja i blagostanja.
„Više puta smo videli da loš osećaj mirisa može biti rani znak upozorenja za neurodegenerativne bolesti kao što su Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest, kao i rizik od smrtnosti. Ova studija naglašava njegovu povezanost sa simptomima depresije“, kaže Vidia Kamath, dr, vanredni profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins. „Pored toga, ova studija istražuje faktore koji mogu uticati na odnos između mirisa i depresije, uključujući lošu spoznaju i upalu.“
Studija je koristila podatke prikupljene od 2.125 učesnika u studiji federalne vlade poznatoj kao Studija zdravlja, starenja i sastava tela (Health ABC). Ova kohorta je bila sastavljena od grupe zdravih starijih odraslih osoba starosti 70–73 godine na početku osmogodišnjeg perioda istraživanja 1997–98. Učesnici nisu pokazali poteškoće u hodanju 0,25 milja, penjanju na 10 stepenica ili obavljanju normalnih aktivnosti na početku studije, a procenjivani su lično godišnje i telefonom svakih šest meseci. Testovi su uključivali one za sposobnost otkrivanja određenih mirisa, depresije i procene mobilnosti.
Godine 1999, kada je miris prvi put izmeren, 48% učesnika je pokazalo normalan osećaj mirisa, 28% je pokazalo smanjeno čulo mirisa, poznato kao hiposmija, a 24% je imalo dubok gubitak čula, poznat kao anosmija. Učesnici sa boljim čulom mirisa obično su mlađi od onih koji su prijavili značajan gubitak ili hiposmiju. Tokom praćenja, 25% učesnika razvilo je značajne simptome depresije. Kada su dalje analizirani, istraživači su otkrili da osobe sa smanjenim ili značajnim gubitkom mirisa imaju povećan rizik od razvoja značajnih simptoma depresije pri longitudinalnom praćenju od onih u grupi sa normalnim mirisom. Učesnici sa boljim čulom mirisa obično su mlađi od onih koji su prijavili značajan gubitak ili hipozomiju.
Istraživači su takođe identifikovali tri „putanja“ simptoma depresije u studijskoj grupi: stabilni niski, stabilni umereni i stabilni visoki depresivni simptomi. Slabiji osećaj mirisa je bio povezan sa povećanom šansom da učesnik padne u grupe sa umerenim ili visokim simptomima depresije, što znači da što je osećaj mirisa osobe lošiji, to su njeni simptomi depresije veći. Ovi nalazi su postojali nakon prilagođavanja starosti, prihoda, načina života, zdravstvenih faktora i upotrebe antidepresiva.
„Gubitak vašeg čula mirisa utiče na mnoge aspekte našeg zdravlja i ponašanja, kao što je osećanje pokvarene hrane ili štetnih gasova i uživanje u jelu. Sada možemo videti da to može biti i važan pokazatelj ranjivosti da je nešto u vašem zdravlju pošlo po zlu“, kaže Kamath. „Miris je važan način za interakciju sa svetom oko nas, a ova studija pokazuje da može biti znak upozorenja za depresiju u kasnom životu.“
Ljudsko čulo mirisa je jedno od dva hemijska čula. Deluje kroz specijalizovane senzorne ćelije, zvane olfaktorni neuroni, koji se nalaze u nosu. Ovi neuroni imaju jedan receptor mirisa; ona pokupi molekule koje oslobađaju supstance oko nas, koji se zatim prosleđuju u mozak radi tumačenja. Što je veća koncentracija ovih molekula mirisa, to je miris jači, a različite kombinacije molekula rezultiraju različitim senzacijama.
Miris se obrađuje u olfaktornoj sijalici mozga, za koju se veruje da je u bliskoj interakciji sa amigdalom, hipokampusom i drugim moždanim strukturama koje regulišu i omogućavaju pamćenje, donošenje odluka i emocionalne odgovore.
Istraživači Džonsa Hopkinsa kažu da njihova studija sugeriše da miris i depresija mogu biti povezani i kroz biološke (na primer, izmenjeni nivoi serotonina, promene zapremine mozga) i bihejvioralne (npr. smanjena društvena funkcija i apetit) mehanizama.
Istraživači planiraju da ponove svoje nalaze iz ove studije u više grupa starijih odraslih osoba i ispitaju promene na mirisnim sijalicama pojedinaca kako bi utvrdili da li je ovaj sistem u stvari izmenjen kod onih kojima je dijagnostikovana depresija. Takođe planiraju da ispitaju da li se miris može koristiti u strategijama intervencije za ublažavanje rizika od depresije u kasnom životu.
