Nemačka je od 2024. trebalo da poveća minimalnu platu za 3,4 odsto na 12,41 evro (13,53 dolara) na sat, na osnovu predloga komisije koju je imenovala vlada u ponedeljak, iako su sindikati i analitičari rekli da će povećanje nije dovoljno da pokrije inflaciju, piše Rojters.
Ministar rada Hubertus Hajl rekao je da će prihvatiti predloge – koji su takođe bili za dalji rast od 3,3 odsto na 12,82 evra na sat od januara 2025. – iako „mogu da razumem da su neki želeli više“.
Njegovo odobrenje znači da će se promene najverovatnije nastaviti, povećavajući plate za skoro 6 miliona ljudi.
Povećanje minimalne zarade, koja je u oktobru porasla na 12 evra po satu sa 10,45 evra, bilo je jedno od ključnih izbornih obećanja kancelara Olafa Šolca i njegovih socijaldemokrata.
Zemlja ima drugu najvišu minimalnu zaradu u Evropskoj uniji iza Luksemburga, koji nalaže mesečni minimum od 2.387 evra. Prema promenama, najveća ekonomija evrozone bi od 2024. godine zarađivala najmanje 2.054 evra mesečno.
Još samo četiri zemlje EU imaju nacionalnu minimalnu zaradu iznad 1.500 evra mesečno – Belgija, Holandija, Irska i Francuska, pokazali su podaci Evrostata.
Tvrdoglavo visoka inflacija i povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke značajno su umanjili kupovnu moć ljudi u najvećoj evropskoj ekonomiji. Poslovno raspoloženje je takođe u padu.
Carsten Brzeski, globalni šef makro sektora u ING-u, rekao je da nagli porast inflacije posebno pogađa niže prihode, tako da je još jedno povećanje minimalne plate bilo opravdano, ali je predloženo povećanje ovog puta premalo.
„Povećanje koje je sada predloženo je veoma umereno i premalo je da bi nadoknadilo povećane troškove života“, rekao je on.
Joerg Kraemer, glavni ekonomista u Commerzbank, rekao je da je predlog umeren u poređenju sa povećanjem od 15% u oktobru prošle godine, zbog čega su troškovi rada naglo porasli u nižim rasponima plata.
„Kompanije će to pokušati da prenesu na svoje kupce, što bi trebalo da pomogne da osnovna inflacija za sada ostane visoka“, rekao je Kremer.
Holger Šmiding, glavni ekonomista u Berenbergu, rekao je da će ljudi sa minimalnom platom biti razočarani preporukama.
Njihov pritisak na inflaciju takođe bi trebalo da bude manje izražen nego kod prethodnog povećanja, dodao je on. „Najgora inflacija minimalne zarade je iza nas.
To je bio prvi put da je Komisija za minimalnu zaradu – telo koje se sastoji od poslodavaca i predstavnika sindikata – dala svoj predlog većinom glasova, a ne jednoglasnim konsenzusom.
„Pozicije su bile veoma udaljene“, rekla je predsednica komisije Kristijan Šonefeld.
Grupe poslodavaca kažu da se preduzeća već suočavaju sa teškim uslovima. Preporuke su imale osećaj proporcije, saopštilo je Udruženje veleprodaje i spoljne trgovine BGA. „Ne smemo zaboraviti da se trenutno nalazimo pred ekonomskom recesijom.
Stefan Kercel iz Nemačke konfederacije sindikata rekao je da je minimalna zarada trebalo da se poveća na najmanje 13,50 evra na sat – a preporuke su iznosile dve godine realnog gubitka plata kada se uzme u obzir inflacija.
Nemačka će morati da primeni direktivu EU o minimalnoj zaradi najkasnije do kraja 2024. godine – postavljanje minimalnih plata na najmanje 60 odsto proseka za zaposlene sa punim radnim vremenom, odnosno više od 14 evra na sat u Nemačkoj.
