Krovno telo svetske centralne banke, Banka za međunarodna poravnanja (BIS), pozvala je u nedelju na još povećanja kamatnih stopa, upozoravajući da je svetska ekonomija sada u ključnoj tački jer se zemlje bore da obuzdaju inflaciju, piše Rojters.
Uprkos nemilosrdnom rastu kamatnih stopa u poslednjih 18 meseci, inflacija u mnogim vodećim ekonomijama ostaje tvrdoglavo visoka, dok je skok troškova zaduživanja izazvao najteže bankarske kolapse od finansijske krize pre 15 godina.
„Globalna ekonomija je u kritičnom trenutku. Moraju se pozabaviti ozbiljnim izazovima“, rekao je Agustin Karstens, generalni direktor BIS-a, u godišnjem izveštaju organizacije objavljenom u nedelju.
„Vreme za opsesivno praćenje kratkoročnog rasta je prošlo. Monetarna politika sada mora da povrati stabilnost cena. Fiskalna politika mora da se konsoliduje.“
Klaudio Borio, šef monetarno-ekonomske jedinice BIS-a, dodao je da postoji rizik da se sada pojavi „inflatorna psihologija“, iako je povećanje kamatnih stopa veći od očekivanog u Britaniji i Norveškoj prošle nedelje pokazalo da centralne banke pritiskaju „da se obavljen posao“ u smislu rešavanja problema.
Ipak, njihovi izazovi su jedinstveni po standardima posle Drugog svetskog rata. Ovo je prvi put da je u većem delu sveta porast inflacije koegzistirao sa široko rasprostranjenom finansijskom ranjivošću.
Što duže inflacija ostaje povišena, to je potrebno zaoštravanje politike snažnije i duže, navodi se u izveštaju BIS-a, upozoravajući da je mogućnost daljih problema u bankarskom sektoru sada „materijalna“.
Ako kamatne stope dođu na nivo iz sredine 1990-ih, ukupni teret servisiranja duga za vrhunske ekonomije bi, pod svim ostalim jednakim uslovima, bio najveći u istoriji, rekao je Borio.
„Mislim da će centralne banke staviti inflaciju pod kontrolu. To je njihov posao – da obnove stabilnost cena“, rekao je on za Rojters. „Pitanje je kolika će biti cena.
BIS sa sedištem u Švajcarskoj održao je svoj godišnji sastanak proteklih dana, na kojem su najviši centralni bankari razgovarali o turbulentnim poslednjih nekoliko meseci.
U martu i aprilu je propao veliki broj regionalnih banaka u SAD, uključujući banku Silicijumske doline, a potom i hitno spasavanje Credit Suisse u sopstvenom dvorištu BIS-a.
Istorijski gledano, oko 15% ciklusa povećanja kamatnih stopa izaziva ozbiljan stres u bankarskom sistemu, pokazao je izveštaj BIS-a, iako se učestalost značajno povećava ako kamatne stope rastu, inflacija raste ili cene nekretnina naglo rastu.
Može biti čak i do 40% ako je odnos privatnog duga prema BDP-u u gornjem kvartilu istorijske distribucije u vreme prvog povećanja stope.
„Veoma visoki nivoi duga, izuzetan porast globalne inflacije i snažno povećanje cena kuća u eri pandemije potvrđuju sve ove okvire“, navodi BIS.
Takođe je procenjeno da će troškovi podrške starenju stanovništva porasti za približno 4% i 5% BDP-a u naprednim (AE) i tržišnim ekonomijama u razvoju (EME) u narednih 20 godina.
U nedostatku stezanja kaiša od strane vlada, to bi gurnulo dug iznad 200% i 150% BDP-a do 2050. u AE i EME i moglo bi biti čak i više ako stope ekonomskog rasta opadaju.
Deo izveštaja objavljenog već prošle nedelje takođe je izložio nacrt „promena igre“ za razvijeni finansijski sistem gde digitalne valute centralne banke i tokenizovana bankarska sredstva ubrzavaju i poboljšavaju transakcije i globalnu trgovinu.
Dalje komentarišući ekonomsku sliku, Karstens, bivši šef meksičke centralne banke, rekao je da je naglasak sada na kreatorima politike da deluju.
„Nerealna očekivanja koja su se pojavila od Velike finansijske krize i pandemije COVID-19 o stepenu i postojanosti monetarne i fiskalne podrške moraju se ispraviti“, rekao je on.
BIS smatra da je ekonomsko „meko ili meko“ sletanje – gde stope rastu bez izazivanja recesije ili velikih bankarskih krahova – i dalje moguće, ali prihvata da je to teška situacija.
Analitičari Bank of America izračunali su da je došlo do ogromnih porasta kamatnih stopa na globalnom nivou od 470 u poslednje 2 godine u poređenju sa 1.202 smanjenja od finansijskog kraha.
Federalne rezerve SAD podigle su stope za 500 baznih poena od blizu nule, Evropska centralna banka je povećala evrozonu za 400 baznih poena, a mnoge svetske ekonomije u razvoju učinile su mnogo više.
Ostaje pitanje šta će još biti potrebno, posebno sa znacima da kompanije koriste priliku da povećaju profit, a radnici sada zahtevaju veće plate kako bi sprečili dalju eroziju svog životnog standarda.
„Laki dobici su sada požnjeni, a poslednja milja će biti teža“, rekao je Borio, misleći na izazove sa kojima se centralni bankari sada suočavaju sa vraćanjem inflacije na siguran nivo. „Ne bih se iznenadio da je bilo još iznenađenja.“