Globalna potražnja za energijom porasla je za 1 odsto prošle godine, a rekordni rast obnovljivih izvora nije učinio ništa da pomeri dominaciju fosilnih goriva, koja su i dalje činila 82 odsto ponude, navodi se u Statističkom pregledu svetske energije u izveštaju u ponedeljak, prenosi Rojters.
Prošlu godinu obeležila su previranja na energetskim tržištima nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je pomogla da se cene gasa i uglja povećaju na rekordne nivoe u Evropi i Aziji.
Tvrdoglavo vođstvo nafte, gasa i uglja u pokrivanju najveće potražnje za energijom zacementiralo se 2022. uprkos najvećem ikada povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije od ukupno 266 gigavata, uz vodeći rast solarne energije vetra, navodi se u izveštaju.
„Uprkos daljem snažnom rastu vetra i sunca u energetskom sektoru, ukupne globalne emisije gasova staklene bašte povezane sa energijom ponovo su porasle“, rekla je predsednica Energetskog instituta sa sedištem u Velikoj Britaniji, Juliet Davenport.
„I dalje idemo u suprotnom smeru od onoga što zahteva Pariski sporazum.
Godišnji izveštaj, merilo za industriju, prvi put je objavio Energetski institut zajedno sa konsultantskim kućama KPMG i Kearni nakon što su ga preuzeli od BP, koji je autor izveštaja od 1950-ih.
Naučnici kažu da svet treba da smanji emisije gasova staklene bašte za oko 43 odsto do 2030. u odnosu na nivoe iz 2019. da bi imao bilo kakvu nadu da će ispuniti cilj međunarodnog Pariskog sporazuma o održavanju zagrevanja znatno ispod 2 stepena iznad predindustrijskih nivoa.
